U muzeju «Riplijevo verovali ili ne» u Orlandu u Floridi, smešteno je mnoštvo upravo takvih stvari i posetiocima se nude neverovatni eksponati u koje je gotovo nemoguće poverovati.
Pojedine stvari morate da vidite da biste poverovali i to je jedan od razloga zbog kojih turisti hrle u 29 Riplijevih muzeja «Verovali ili ne» širom sveta. Robert Ripli je počeo da skuplja uvrnute i bizarne stvari početkom 20. veka. Detalje svoe kolekcije je počeo da objavljuje u novinskim stripovima 1929, u kojima je predstavljao neverovatne priče do kojih je dolazio na svojim putovanjima po svetu. Tokom godina, njegov strip je preveden na 17 jezika, na kojima ga je čitalo 80 miliona ljudi. Ideja o osnivanju muzeja je dobila solidnu osnovu kada je Riplijeva kolekcija izložena na Svetskoj izložbi u Čikagu, 1933. Narednih godina, Riplijevi muzeji su nicali jedan za drugim, kako kaže Džo Kazinski, direktor za propagandu u Riplijevom muzeju u Orlandu.
«Ovaj muzej u Orlandu je otvoren 1992, tako da smo tu već 14 godina. To je u stvari više nego muzej; mi to zovemo ‘Oditorijum’, što je termin koji je smislio sam Ripli, prema engleskoj reči ‘odd’, u značenju čudno, nastrano», kaže on.
Posetioce u muzeju dočekuje Ripli - za svojim radnim stolom. Naravno, to je samo iluzija i nagoveštaj svega što ih u muzeju čeka, kaklo kaže Edvard Majer, potpredsednik zadužen za izložbe i arhivu u «Ripliju».
«Mnogi od eksponata koje vidite su stvari koje je mister Ripli imao u svojoj kući, lične stvari, koje je prikupio širom sveta. Buda iz Kine, drvorez iz Japana, ljudska lobanja iz Nove Gvineje... Ovde gore je veliki red knjiga koji predstavlja stotine hiljada primeraka koje je Ripli prodao od svog prvog izdanja 1929», kaže Majer.
Optičke iluzije u muzeju zaista mogu da izokrenu realnost.
«Ako pogledate ove stvari na zidu, sve ih je nacrtao Ripli. Nije lako videti šta je šta. Ovde vidite dva kruga. Ovaj s leve strane izgleda kao da je znatno veći od desnog. Ali verovali ili ne, njihovi prečnici su potpuno jednaki.»
A tu su i razne druge iluzije – dijamant na dohvat ruke. Bilijarski sto koji prkosi gravitaciji.
«Stigli smo u bilijarsku sobu. Svaki milioner u Americi 1930-ih, morao je da ima svoju sobu za bilijar, s tim što je Riplijeva, naravno, malo drugačija od ostalih. Ovde prkosimo gravitaciji. Bez obzira gde stavimo kuglu i bez obzira da li je udarimo slabo ili jako, ona će nekako otići uzbrdo i završiti u gornjoj rupi», kaže Majer, dodajući da svaki posetilac ima svoju ličnu teoriju o tome.
«Većina smatra da je to magnet. Ali vas uveravam da nije. Radi se isključivo o optičkoj iluziji. Ono što vam se čini da se dešava nije ono što se u stvari dešava», objašnjava Majer.
U kolekciji ima još mnogo bizarnih i neobičnih stvari: dvoglavo tele, bezglavo pile, čovek iz Kine sa upaljenim svećama na glavi i Britanac sa nosom dugačkim 17 centimetara. Majer nam odaje još jednu neobičnost.
«Iza mene je najveći model na svetu načinjen od palidrvaca, verovali ili ne, to je ‘Rols rojs’ iz 1907, načinjen od milion šibica. Svetla rade i točkovi se uistinu okreću», kaže on.
Ima još toga. Monalizin misteriozni osmeh na prepečenom komadu hleba. Linkolnov portret – od novčića. Džinovski portret Van Goga načinjen od tri hiljade razglednica na kojima je predstavljeno 115 njegovih crteža i slika. Majer kaže da je za Riplija, od svih zemalja koje je posetio, Kina imala specijalno značenje.
«Kina mu je bila omiljena. Bio je tamo četiri puta i doneo stotine orijentalnih predmeta kojima je napunio svoje tri palate. Iza mene je jedan od najvećih eksponata u našoj kolekciji. Replika rikše kineskog cara. Napravljena od jednog komada žada, vrednog milione dolara. To je verovatno najskuplji eksponat u celoj Riplijevoj zbirci», kaže Majer. Tura kroz muzej se završava u holu koji se širi, ali opet, kao što vas muzej neprekidno podseća - i to je iluzija. Ono što se otvara je zid, a ne tlo pod nogama posetilaca. Verovali ili ne?