Linkovi

Zašto država ne utvrđuje zvaničan broj žrtava NATO intervencije?


Arhiva - Borbeni avion NATO poleće iz vojne baze Avianu u Italiji, 29. marta 1999, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije (Foto: AP/Jockel Finck)
Arhiva - Borbeni avion NATO poleće iz vojne baze Avianu u Italiji, 29. marta 1999, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije (Foto: AP/Jockel Finck)

Naredne godine navršiće se četvrt veka od NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugosavije tokom rata na Kosovu, a vlasti Srbije i dalje ne izlaze u javnost sa utvrđenim i zvaničnim brojem poginulih u tom sukobu, niti najavljuju da time uopšte žele da se pozabave u bliskoj budućnosti.

Jedini egzaktan broj u javnosti je onaj koji su pre sedam godina utvrdile i objavile nevladine organizacije i koji je višestruko manji od procena sa kojima u javnost izlaze najviši predstavnici vlasti i njima bliski mediji. Sagovornici Glasa Amerike kažu da tačan broj vlast ne zanima, jer onda ne bi moglo njime dalje da se manipuliše, a i otvorila bi se neželjena pitanja.

"24 godine je prošlo. Kidali ste nam delove teritorije, ubili nam 79 dece, 2.500 ljudi, i ne samo civila, već i vojnika, i policajaca. Ko ste vi da nam ubijate vojnike i policajce koji su na svojoj teritoriji i na svojoj zemlji", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom zvaničnog obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja SRJ u Somboru.

Broj koji Vučić iznosi, međutim, višestruko je veći od broja koji su utvrdili aktivisti nevladinih organizacija iz regiona okupljeni oko Koalicije za REKOM, koja je godinama apelovala na vlasti regiona da izvrše utvrđivanje tačnog broja stradalih u ratovima na prostoru bivše SFRJ i da sa tim izađu u javnost:

"Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosova objavili su spisak stradalih u NATO bombadovanju i to je broj od 756 ljudi. Taj spisak, pored toga što sadrži imena i prezimena svake žrtve, sadrži i tačne okolnosti pod kojima su ti ljudi izgubili život. Dakle, tu se ne radi samo o prostom broju kao nekoj vrsti statistike, već se zaista radi o poimeničnom popisu žrtava NATO bombardovanja", izavila je za Glas Amerike Ivana Žanić, izvršna dikretorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo.

Ona podseća da je njena organizacija od početka zahtevala da institucije Srbije na sebe preuzmu obavezu utvrđivanja ne samo broj stradalih, već i načina na koji su ti ljudi stradali, što se do danas nije desilo.

"Svake godine pre obeležavanje godišnjice početka NATO bombadovanja, predstavnici vlasti izlaze u javnost sa nekom vrstom okvirnih brojeva, što zapravo nisu brojevi već se to menja iz godine u godinu, kako njima - u zavisnosti od političkog trenutka i dešavanja - odgovara. Tako je to prvo bilo više hiljada, pa 3.500, pa je ove godine na RTS-u objavljen neki podatak da je ubijeno 2.500 civila i 1.100 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, rekla je ona i podsetila na izjavu Aleksandra Vučića iz Sombora.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, ocenjuje da u licitiranju velikih brojeva broja ubijenih prednjače državni mediji, a da ih slede tabloidi.

"Pa tako ako čitate Večernje novosti ili Informer, to se kreće do nekih 5.000 ljudi da su izgubili život od NATO bombi, a jedini podatak koji imamo je podatak FHP-a", kaže on podsećajući da taj podatak "korespondira sa izveštajem Hjuman rajts voča sa terena 2000. godine, ali i drugim izveštajima međunarodnih organizacija".

"Ono što je FHP uradio, a što se ni jedna institucija u Srbiji nije drznula da uradi, jeste da imenom i prezimenom, sa svom dokumentacijom, potvrdi bez razumne sumnje, da je tih 755 ljudi izgubilo život od NATO bombi", kaže Beširi.

"Zamke" iznošenja tačnog broja žrtava

Beširi kaže da je jasno da politička elita ne želi da diskutuje o ljudima koji su izgubili živote tokom bombardovanja, "jer bi morala da odgovori na pitanje kako je došlo do NATO bombardovanja".

"Mi u 2023. godini i dalje ne razumemo i ne razgovaramo o tome šta je to navelo najmoćniju 'silu u poznatom delu univerzuma' - kako se tada govorilo na Pinku - da napadne jednu malu Jugoslaviju. Dakle, mi ne možemo govoriti ni o žrtvama NATO bombardovanja dok ne budemo govorili o tome gde je 1.600 ljudi sa Kosova koji se i dalje vode kao nestali i nekih 14.000 ljudi koji su izgubili život tokom sukoba na Kosovu", kaže on.

Ocenjuje da je jasno da se brojevi poginulih koriste u dnevnopolitičke svrhe:

"Manipulisanje brojevima zapravo nikome ne ide u prilog. Da je država želela da utvrdi tačan broj žrtava, imenom i prezimenom, ne bi mogla da licitira brojem žrtava. Na taj način oni samo podgrevaju ulogu žrtve srpskog naroda tokom NATO bombardovanja, a u stvarnisti zapravo ništa nisu učinili da ti ljudi budu zapamćeni imenom i prezimenom kao žrtve NATO bombardovanja", izjavio je Naim Leo Beširi za Glas Amerike.

Ivana Žanić podseća da država uvećava broj žrtava, dok je istovremeno NATO označen kao jedini krivac za bombardovanje:

"To je naravno izvučeno iz konteksta. Ni u jednom trenutku ni jedan predstavnik vlasti ne kaže šta se dešavalo na Kosovu pre NATO bombardovanja i šta je to dovelo do NATO intervencije - a to je progon više stotina hiljada Albanaca, ubijanje više hiljada albanskih civila, pljačka, silovanje i tako dalje. To se izvlači iz konteksta, samo se NATO bombardovanje posmatra kao izolovani slučaj bez bilo kakvog konteksta".

Ivana Jovanović, programska koordinatorka Inicijative mladih za ljudska prava, kaže da nijednoj vladi do sada nije bio prioritet da sačini spisak žrtava NATO bombardovanja, jer bi se "sačinjavanjem spiska imena i prezimena stradalih onemogućio prostor za manipulaciju brojem žrtava".

"Neimenovanjem žrtava i dalje postoji prostor za stalnim povećavanjem broja žrtava, pretnjama novim sukobima i nacionalističkom retorikom. Pomirenje u regionu i iskrena kultura sećanja nisu mogući bez dostojanstvenog pamćenja stradalih", rekla je ona u izjavi za Glas Amerike.

Nepoštovanje žrtava

Dok se zvanične procene preuveličavaju, oni koji su se zapravo "jedini bavili žrtvama, sa imenom i prezimenom, kao ljudima a ne prostom statistikom, oni se optužuju da lažiraju brojeve i da umanjuju žrtve", ocenjuje Žanić.

"Zapravo je država ta koja sve vreme ponižava žrtve NATO bombardovana, s obzirom na to da niti su napravili spisak, niti su bilo šta učinili da ti ljudi budu zapamćeni na adekvatan način i da njihova pratnja bude prepoznata u ovom društvu", podvukla je ona.

Naim Leo Beširi kažee da je očigledno da će - pošto vlasti misle da 755 života nije mnogo - "u godinama koje su pred nama vlasti i dalje manipulisati tim podacima".

XS
SM
MD
LG