Američki državni sekretar Entoni Blinken doputovao je sa američkom delegacijom u Skoplje, gde se u naredna dva dana održava samit šefova diplomatija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kojom trenutno predsedava Severna Makedonija.
Blinken je u Skoplju pozdravio "uspešno predsedavanje Severne Makedonije" organizacijom, i izjavio da podržava "odlučnost OEBS-a da unapredi evropsku bezbednost" uprkos "flagrantnim kršenjima od strane Rusije."
Takođe je poručio da SAD snažno podržavaju evroatlantske integracije Severne Makedonije i njen rad na jačanju demokratskih institucija.
Američki državni sekretar sastao se sa ministrom spoljnih poslova Severne Makedonije Bujarom Osmanijem koji je osudio rusku agresiju u Ukrajini, navodeći da je ona ugrozila "samo postojanje" regionalnog bezbednosnog tela kojim Severna Makedonija trenutno predsedava.
Naglasio je da pod takvim okolnostima "ništa ne može da se nastavi kao da su stvari uobičajene". Na ovonedeljnim sastancima ministara spoljnih poslova OEBS-a, "fokus će biti 100% na Ukrajini", rekao je, što će bezbednosnu organizaciju pretvoriti u "platformu za političko i pravno pozivanje na odgovornost Ruske Federacije zbog zločina u Ukrajini."
Bugarska je ove nedelje dala dozvolu da avion ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova prođe kroz njen vazdušni prostor na putu za Skoplje, u skladu sa zahtevom Severne Makedonije, što je ruskom diplomati omogućilo da prisustvuje ministarskim sastancima OEBS-a. To je izazvalo ogorčenje Ukrajine i baltičkih zemalja Estonije, Letonije i Litvanije, koje bojkotuju sastanak zbog očekivanog prisustva Lavrova.
Lavrov nije pristigao u Skoplje kada su ministri spoljnih poslova OEBS-a snimali grupnu fotografiju, a za Rusiju nije postavljeno mesto za stolom na radnoj večeri u sredu uveče.
Posle Skoplja, Blinken će po treći put posetiti Bliski istok od kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra.
Blinken: Nije nam potreban povratak sukoba na Balkanu
Američki državni sekretar poručio je ranije u sredu da niko ne želi povratak sukoba na području Zapadnog Balkana.
„Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, pre tri decenije, jedna od glavnih briga bila je Balkan: Bosna i Kosovo. Stvar koja nam nije potrebna je povratak sukoba na Balkanu. NATO ima ključnu ulogu u planiranju i pomoći državama regiona da napreduju na putu članstva u EU, kao i ostvarenju stabilnosti u Evropi“, poručio je Blinken koji je pre posete Skoplju učestvovao na ministarskom sastanku država članica Severnoatlantske alijanse u Briselu.
„NATO predstavlja okosnicu bezbednosti na Zapadnom Balkanu i nastaviće to da to bude. Alijansa je odlučno odgovorila akterima koji nastoje da destabilizuju sever Kosova, kao što smo videli ranije ove godine, raspoređujući dodatne trupe u KFOR. Produbljujemo saradnju sa snagama koje predvodi Evropska unija u Bosni i Hercegovini. Dakle, ovo je bio jedan veoma važan deo naših razgovora u prethodna dva dana“, rekao je Blinken.
Nakon napada oružane grupe u Banjskoj, koju su činili osumnjičeni počinioci srpske nacionalnosti, NATO je na Kosovu rasporedio dodatnih hiljadu vojnika.
Uoči ministarskog sastanka, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je da je zabrinut usled rastućih napetosti u regionu Zapadnog Balkana te potvrdio spremnost Alijanse da učini sve kako bi se osigurala bezbednost u regionu.
Teme od globalnog značaja koje je Blinken razmatrao sa zapadnim zvaničnicima u Briselu bile su sukob Izraela i ekstremista Hamasa i ruska invazija na Ukrajinu.
Američki državni sekretar je poručio da će tokom posete Izraelu u četvrtak sa predstavnicima vlasti razmatrati mogućnosti produženja primirja sa Hamasom – što je, kako je primetio, omogućilo oslobađanje kidnapovanih Izraelaca.
Prema njegovim rečima, produženje primirja značilo bi više oslobođenih talaca i raspodele dodatne humanitarne pomoći u Gazi.
„To je ono što mi želimo, verujem da to želi i Izrael. Svakodnevno radimo na tome i očekujem da ćemo o tome razgovarati tokom moje posete”, poručio je američki državni sekretar.
Izrael i Hamas usaglasili su se o produženju primirja tokom kog su ekstremisti oslobodili 60 izraelskih talaca i 21. stranca – od ukupno 240 talaca koliko ih je bilo zarobljeno u napadu na Izrael 7. oktobra.
Zauzvrat, Izrael je oslobodio 180 palestinskih zatvorenika , svih žena i tinejdžera.
Blinken, koji će tokom sedmice boraviti u Jordanu i Ujedinjenom Arapskim Emiratima ukazao je da će razgovarati o budućnosti Gaze i rešenju sukoba primenom principa o dve države.
Američki državni sekretar je naznačio i da je sa zapadnim diplomatama potvrdio saglasje o nastavku podrške Ukrajini i njenom nastojanju da se pridruži NATO-u - uprkos smanjenju vojnih zaliha i novim krizama.
„Ima onih koji se pitaju trebaju li Sjedinjene Države i NATO saveznici da nastave podršku Ukrajini dok smo na pragu druge zime Putinove brutalnosti.Odgovor NATO-a je jasan i nepokolebljiv. Moramo i nastavićemo da podržavamo da ruski rat doživi strateški neuspeh”, istakao je Blinken – dodavši da očekuje da će Kongres odobriti dodatnih 61,4 milijarde dolara vojne i ekonomske podrške Ukrajini – koje je tražio predsednik Bajden.
Taj zahtev trenutno je blokiran u Predstavničkom domu Kongresa koji kontroliše Republikanska stranka - čiji se deo članstva zalaže za prekid, kako tvrde, previše izdašne pomoći Ukrajini.
