Američki predsednik Džo Bajden i izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovarali su u petak o situaciji u Gazi, saopšteno je iz Bele kuće, što je prvi razgovor dvojice lidera proteklih gotovo mesec dana u svetlu izveštaja o napetim odnosima.
Bajden i Netanjahu su između ostalog razgovarali o naporima da se oslobode preostali taoci koje je oteo Hamas i o prebacivanju Izraela na ciljane operacije "kako se bi se omogućila dostava veće humanitarne pomoći" Gazi, dok je američki predsednik - kako je saopšteno iz Bele kuće - govorio i o odgovornosti Izraela da zaštiti civile dok nastavlja vojni pritisak na Hamas.
"Predsednik je takođe govorio o svojoj viziji za trajniji mir i bezbednost u Izraelu, u potpunosti integrisanom u region, i o rešenju o dve države sa garantovanom izraelskom bezbednošću", navodi se u saopštenju.
Administracija predsednika Bajdena nepokolebljiva je po pitanju nove vizije o posleratnom Pojasu Gaze uprkos tome što je izraelski premijer u četvrtak odbacio ključni element tog plana - uspostavljanje palestinske države.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je u petak da Bajden i dalje veruje u mogućnost rešenja krize na Bliskom istoku koje predviđa postojanje dve države.
"On (Bajden) prepoznaje da će za to biti potrebno mnogo napora, liderstva u regionu", rekao je Kirbi.
Ali Netanjahu je okrenuo leđa tom planu na direktno prenošenoj konferenciji za novinare u četvrtak, insistirajući na izraelskoj bezbednosnoj kontroli nad svim onim što sada čine palestinske teritorije.
"Ako je to u suprotnosti sa idejom suvereniteta, šta da radite", rekao je on.
Kirbi je u četvrtak odbacio tu primedbu.
"Ovo nije novi komentar premijera Netanjahua. Očigledno ga vidimo drugačije", rekao je on novinarima u četvrtak u predsedničkom avionu Er fors 1. "Verujemo da Palestinci imaju svako pravo da žive u nezavisnoj državi u miru i bezbednosti".
Netanjahu je rekao da je obavestio Bajdenovu administraciju o svom stavu, ističući duboke podele između izraelske vlade i najvećeg podržavaoca njene vojne kampanje protiv Hamasa u palestinskoj enklavi.
Vašington je pozvao Izrael da smanji intenzitet svoje ofanzive, u kojoj je poginulo više od 24.000 ljudi u Gazi, saopštilo je ministarstvo zdravlja Gaze koje vodi Hamas. U Hamasovom napadu 7. oktobra ubijeno je 1.200 ljudi u Izraelu - najkrvavija epizoda za tu zemlju u višedecenijskom sukobu.
Zvaničnici Bajdenove administracije sve više vrše pritisak na Izrael u javnosti, a američki državni sekretar Entoni Blinken upozorava da bez puta ka rešenju sa dve države, arapske zemlje neće biti uključene u obnovu Gaze.
"Ako Izrael želi da njegovi arapski susedi donesu teške odluke neophodne da bi se osigurala njegova trajna bezbednost, izraelski lideri će morati sami da donesu teške odluke", rekao je Blinken novinarima u Tel Avivu nakon sastanka sa Netanjahuovom ratnom vladom ranije ovog meseca.
Izraelsko-saudijska normalizacija
Američko-izraelski raskol dolazi u trenutku kada se pojavljuje više detalja o nastojanju Bajdenove administracije za postizanje sporazuma o normalizaciji između Izraela i Saudijske Arabije u zamenu za put ka palestinskoj državnosti.
"Strategija posle 7. oktobra je da želimo da vidimo normalizaciju (između Izraela i Saudijske Arabije) vezanu za političku perspektivu za Palestince", rekao je ove nedelje savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj. "Dok odgovaramo na ovu krizu, mi aktivno idemo ka normalizaciji i integraciji sa našim regionalnim partnerima".
Vašington je radio na tom okviru od pre napada 7. oktobra, izbegavajući direktne pregovore između Izraelaca i Palestinaca, ali umesto toga zalažući se za regionalni sporazum. Pristup je proširenje takozvanih Abrahamovih sporazuma Trampove administracije koji je obezbedio normalizaciju sa nekim arapskim državama. Bajdenov pristup, međutim, dodaje političku perspektivu za Palestince.
Američki zvaničnici i zakonodavci sastali su se sa saudijskim prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom poslednjih nedelja sa istim ciljem - da se postigne okvir za okončanje rata između Izraela i Hamasa i da rade na palestinskoj samoupravi u Gazi.
Saliven je izložio četiri principa koji vode viziju SAD za posleratnu Gazu: da palestinska enklava nikada više ne postane lansirna platforma za terorističke napade na Izrael; mirni odnosi između Izraela i njegovih arapskih suseda; nezavisna palestinska država i bezbednosne garancije za Izrael.
Moguća izlazna strategija?
Netanjahu i krajnje desničarski članovi njegove vlade mesecima su odbacivali ideju o palestinskoj državi. Neki, uključujući ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben-Gvira i ministra finansija Bezalela Smotriča, zalažu se za punu kontrolu nad Gazom i proterivanje Palestinaca.
Međutim, s obzirom na to da je vojna kampanja Izrael košta oko 220 miliona dolara dnevno i ima sve manje međunarodnu podršku, Netanjahu možda traži izlaznu strategiju.
Normalizacija bi se mogla smatrati političkom pobedom premijera koji je u sukobu, koji se suočava sa suđenjima za korupciju i optužbama za izbegavanje odgovornosti jer nije sprečio napad Hamasa uprkos upozorenjima izraelskih obaveštajnih službi.
"To bi moglo da pruži pokriće", rekla je Virdžinija Pejdž Fortna, profesorka spoljne i bezbednosne politike SAD na Univerzitetu Kolumbija čije se istraživanje fokusira na posleratnu trajnost mira.
"Ali znaci koje sam videla su da on nema podsticaj da pokuša da brzo okonča rat", rekla je ona za Glas Amerike. "Zaista je pritisak SAD taj koji bi napravio razliku, a ne šargarepa normalizacije".
Dok Rijad budno motri na ono što smatra glavnom nagradom za normalizaciju - sporazum o odbrani sa SAD da bi ga zaštitio od Irana - kraljevina je suspendovala pregovore o normalizaciji jer slike stradanja i porasta broja ubijenih Palestinaca raspaljuju arapski svet.
Takođe u Davosu, saudijski ministar inostranih poslova, princ Fejsal bin Farhan, rekao je da, iako je njegova zemlja još uvek zainteresovana za sporazum o normalizaciji, to "može da se dogodi samo sa palestinskom državom" i da je prekid vatre "početna tačka za mir".
Vašington se i dalje protivi raznim međunarodnim pozivima na prekid vatre u Gazi, navodeći da će to omogućiti Hamasu da se pregrupiše.
