Više od 30 godina, Senzel Šafer je Demokratsku stranku smatrala svojom političkom opcijom i glasala za njihove kandidate na svakim primarnim, kongresnim i predsedničkim izborima.
Ovoga puta, međutim, biće drugačije.
Za mnoge muslimane u Americi, poput Šafer, prvi prioritet je okončanje rata Izraela i Hamasa. Šafer, koja je poreklom iz Avganistana i trenutno radi kao direktorka IT firme u Virdžiniji, planira da glasa za kandidata treće stranke.
"Za mene je ovo najteža odluka u ovom trenutku", rekla je Šafer u intervjuu.
I u tome nije usamljena. Rat u Gazi, koji je ušao u 10. mesec, sa jedne strane je ujedinio, a sa druge razbio ono što je bio tradicionalno demokratski glasački blok - oko 3,5 miliona američkih muslimana. Iako je za mnoge ovo prioritetno pitanje, podeljeni su oko kandidata i mnogi gledaju koje su treće opcije.
U anketi koju je sproveo Savet za američko-islamske odnose (CAIR) potpredsednica Kamala Haris i kandidatkinja Zelene partije Džil Stajn, inače kritičarka Izraela, dobile su po 29 odsto podrške, dok Donald Tramp zaostaje sa 11 odsto. Više od 16 odsto ispitanika se izjasnilo kao neodlučno.
Ovi rezultati ističu koliko je rat u Gazi važan za muslimane i koliko je zbog toga opala njihova podrška demokratama.
Predsednik SAD Džo Bajden je 2020. godine dobio 65 odsto muslimanskih glasova. Ove godine je ta podrška značajno opala, a čak 700.000 muslimana, u državama koje će biti ključne za ishod izbora, na unutarstranačkim izborima je glasalo protiv Bajdena. Takozvani "neopredeljeni" glasači gravitiraju ili ka kandidatima trećih stranaka, ili ostaju neodlučni.
Institut za socijalnu politiku i razumevanje, muslimanska organizacija koja je u julu sprovela istraživanje, ove glasače naziva "kolebljivim" i smatra da se na kraju mogu pridobiti ako se uvaži njihov stav o ratu u Gazi.
"Koji god kandidat da pokaže da želi da promeni tok rata u Gazi i izdejstvuje prekid vatre, imaće uticaj na muslimanske birače", kaže direktor ove organizacije Saher Selod.
I dalje se ne zna koga bi mogli da podrže "kolebljivi" muslimanski birači. Kamalu Haris mnogi vide kao empatičniju prema Palestincima nego što je bio Bajden i ona malo bolje od njega stoji među muslimanskim glasačima. Ali, aktivisti žele više - prekid vatre i embargo na davanje oružja Izraelu.
"Ne znam da li empatija može da bude dovoljna za glasove. Mislim da to pre zavisi od politike", kaže Roman Fric, jedan od neopredeljenih delegata iz Viskonsina. Dodaje da bez prekida vatre i embarga na oružje, "Haris neće dobiti glasove koji su joj potrebni za pobedu u novembru".
Potpredsednica SAD je protiv embarga na oružje, ali podržava sporazum o prekidu vatre i oslobađanje talaca.
"Potpredsednica Haris podržava sporazum koji je trenutno na stolu o trajnom prekidu vatre u Gazi i oslobađanju talaca", saopšteno je iz njene kampanje na upit Glasa Amerike.
Haris je proteklih meseci stupila u kontakt sa jevrejskom i muslimanskom zajednicom, a prošle nedelje je menadžerka njene kampanje Džuli Čavez razgovarala sa arapskim i jevrejskim liderima u Mičigenu. Portparol kampanje kaže da će "Haris nastaviti da razgovara sa liderima ovih zajednica kao što je to radila kroz ceo svoj mandat".
Sa druge strane, Trampov kontakt sa muslimanskom zajednicom deluje ograničeno. Bivši zvaničnik administracije i Trampov zet sastali su se sa arapskim liderima u Mičigenu ove godine. Iz Trampove aktuelne kampanje nije stigao odgovor na upit za komentar o ovom pitanju.
Pristalice Haris
Arif Kan, programer iz Virdžinije, predsedničke izbore vidi kao "glasanje za manje zlo".
Konflikt u Gazi ga je naterao da se više politički angažuje i prisustvuje propalestinskim protestima sa dvojicom sinova koji su tinejdžeri.
"Ne sećam se da sam ikada ovoliko učestvovao na raznim protestima", kaže on.
Kaže da želi kandidata koji će pritisnuti Izrael da okonča, kako on smatra, genocid u Gazi - koji Izrael poriče.
Iako takve opcije nema, Kan kaže da će glasati za Haris u novembru jer je vidi kao "manje radikalnu" po pitanju podrške Izraelu u odnosu na Bajdena, i kao više otvorenu za rešavanje sukoba od Trampa.
"Verujem da će Kamala Haris podržati balansiraniji pristup", smatra Kan.
Trampove pristalice
Drugi ne vide velike razlike između Trampa i Haris po pitanju Izraela.
Sami Kan, vlasnik nekoliko restorana u okolini Vašingtona, kaže da je Gaza najveće pitanje za muslimanske glasače, ali ne očekuje promene u američkoj politici - ko god da pobedi na izborima.
"Nemamo baš mnogo izbora. Ko god da pobedi, ovo će verovatno biti vladina politika", smatra Sami Kan, koji nije u srodstvu sa Arifom Kanom.
I zbog toga što ne veruje u promenu američke politike prema Izraelu, Kan kaže da će glasati za Trampa i dopada mu se ekonomska politika koju je imao u prvom mandatu.
"Ekonomija je jako važva. Stvar je u tome što će Tramp biti dobar za ekonomiju, ako pobedi", smatra Kan.
Procenjuje se da oko trećina biračkog tela muslimana gravitira ka republikancima. Iako ne podržavaju svi Trampa, istraživanja pokazuju da podrška bivšem predsedniku u toj grupi raste.
Američki muslimani potiču iz demografski različitih sredina. Iako je Gaza jedno od prioritetnih pitanja za njih, druge važne stvari su ekonomija, zaposlenje, imigracija i zaštita životne sredine.
"Tramp je biznismen i zna kako da popravi ekonomsku situaciju. Daje vam mnoge podsticaje", kaže Kan.
Demokrate koje naginju ka republikancima
Muslimani koji naginju ka republikancima ponavljaju tvrdnje bivšeg predsednika da je za vreme njegovog mandata svet bio u miru i da je bio uspešniji, što mnogi koji se bave činjenicama dovode u pitanje.
"Stvari su išle u pravom smeru i odjednom se sve srušilo", kaže doktor Rašid Čotani iz Virdžinije.
On je nekada glasao za republikance, pa se okrenuo demokratama i sada se ponovo vraća na staro. Ovaj doktor poreklom iz Pakistana kaže da mu se već godinama ne dopada to što se demokrate pomeraju u levo, a da je Bajdenova politika prema ratu u Gazi bila kap koja je prelila čašu.
"Očekivao sam da će da stavi tačku na katastrofu, da će akcenat da stavi na ono što se događa u Palestini. On samo govori da će da uradi nešto, a ništa nije uradio".
Čotani će glasati za Trampa, ali mnogi muslimani i dalje ostaju neopredeljeni i otvoreno je pitanje koja će od dve kampanje uspeti da ih pridobije.
Prekid vatre bi neke glasače približio Kamali Haris, kažu delegati i eksperti. Anketa Instituta za socijalnu politiku i razumevanje pokazala je da bi 91 odsto "kolebljivih" muslimanskih glasača podržalo kandidata koji se zalaže za prekid vatre.
Ali, čak i da se to desi, određen broj muslimana bi glasao za kandidate trećih stranaka ili jednostavno ne bi izašao na izbore. Mnogi se plaše da bi ovakve podele među 3,5 miliona muslimana umanjile njihov uticaj na izbore.
"Kada ste jedinstveni vaš uticaj je veći, ali ovo je sve deo razvoja demokratije. Kako se razvijamo, više razumemo i uvažavamo ono što se dešava. Možda idemo u različitim pravcima, ali ja ne mislim da je to nužno loše", zaključuje Čotani.
