Izborna pobeda Donalda Trampa u SAD dočekana je sa entuzijazmom medju političarima iz ekstremne desnice širom sveta – a posebno u Evropi, gde bi serija dolazećih izbora mogla da nanese veliki šok strankama estabilšmenta. Prvi izbori na redu su u Austriji u decembru, gde se, kako izveštava Henri Ridžvel, birači izgleda spremaju da izaberu šefa države iz ekstremne desnice, prvi put od Drugog svetskog rata.
Norbert Hofer nada se da će iskoristiti globalni talas buntovničkog populizma da bi postao predsednik Austrije.
“Svuda gde se elite distanciraju od birača, tim elitama će biti izglasano nepoverenje”.
Hoferova desničarska Partija slobode upozorila je na građanski rat zbog migranata. Njegova ekstremna retorika privlači birače, a ankete mu daju blagu prednost u odnosu na rivala Aleksandra Van der Belena iz Zelene stranke.
“Političari se igraju tim strahovima. Oni zapravo nude novi model identifikacije, a taj model označava povratak u prošlost, u zlatnu prošlost, čak i ako ona nikada nije postojala”, ističe analitičar Andrea Mamone sa Londonskog univerziteta Rojal Holovej.
Marin Le Pen, liderka ultradesničarskog Nacionalnog fronta u Francuskoj, obećala je da će vratiti sat unazad – u dane pre Evropske unije i globalne slobodne trgovine.
"Britanci i Amerikanci su odbacili kampanje koje su ih gledale s visine, kampanje straha. Uverena sam da Francuzi to isto mogu da urade”.
Francuski sistem dva kruga izbora do sada je ekstremnu desnicu sprečavao da dođe na vlast. Međutim, 2016. je pokazala da raniji obrasci ponašanja birača nisu dobar vodič kroz modernu politiku.
“Mnogi ljudi smatraju da možda vredi glasati za ove protestne pokrete zato što bi ovi izbori mogli da se računaju, da eventualno promene stvari ili barem uzdrmaju strukture moći”, ističe Mamone.
Kritičari podsećaju ko je zajednički saveznik ekstremne desnice – ruski predsednik Vladimir Putin. Ruske banke dale su Marin Le Pen milionske zajmove da vodi kampanju.
“Putin je spreman da finansira sve te desničarske pokrete, zato što oni ne samo što mogu da izvrše pritisak u kontekstu Evropske unije, već zbog onoga što mogu da kažu o Rusiji u svojim, nacionalnim društvima”.Ta simpatija prema Moskvi ima odjeka i u političkoj opoziciji u Italiji – koja bi mogla da odnese pobedu na referendumu o ustavnim promenama zakazanom za 4. decembar. “Ne” na referendumu moglo bi da obori sa vlasti premijera Matea Rencija.
U Holandiji, ultradesničarska Stranka slobode vodi u anketama uoči izbora 2017. uprkos tome što se njenom lideru Gertu Vildersu trenutno sudi zbog izazivanja rasne mržnje.
Za sada, sve su oči uprte u Austriju – koja bi mogla da donese prvi u seriji izbornih zemljotresa u Evropi.