Lideri zemalja regiona Zapadnog Balkana obavezali su se da će, vođeni principima regionalne saradnje, demokratije i održivog razvoja pojačati strateški dijalog sa institucijama Evropske unije kako bi ubrzali proces pristupanja uniji i sprečili zanemarivanje regiona.
Na sastanku u Skoplju koji je održan u ponedeljak u okviru procesa Brdo-Brioni usvojena je i deklaracija u kojoj su se balkanski lideri, osim o pristupanju regiona EU, obavezali i da će ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije, povećaju energetsku efikasnost, ali i da će raditi na zadržavanju mladih u regionu.
Skopsku deklaraciju, osim predsednika Hrvatske Zorana Milanovića i Nataše Pirc Musar, predsednice Slovenije, podržali su predsednici Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova, Aleksandar Vučić, Jakov Milatović, Stevo Pendarovski, Bajram Begaj i Vjosa Osmani, kao i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović.
Kako se ističe u deklaraciji, da bi bio postignut cilj što bržeg pristupanja Uniji, i Brisel i Zapadni Balkan treba da budu spremni za proširenje, što je pre moguće – ali ne kasnije od 2030. godine.
Takođe, u ovom dokumentu lideri regiona su ukazali i na “neophodnost snažne, otporne i inkluzivne EU, sa Zapadnim Balkanom kao njenim delom, imajući u vidu kontinuiranu rusku agresiju na Ukrajinu i njen efekat prelivanja na Zapadni Balkan“.
„Priznajemo da su sveobuhvatne političke, ekonomske i društvene reforme ključne za pristupanje EU. Obavezujemo se da intenziviramo napore u sprovođenju reformi na Zapadnom Balkanu u cilju jačanja vladavine prava, prosperiteta, funkcionisanja demokratskih institucija i javne uprave“, stoji u deklaraciji.
Osim toga, lideri zemalja Zapadnog Balkana navode i da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi od ključnog značaja za napredovanje ka EU i u tom kontekstu su se obavezali da će raditi zajedno na “negovanju atmosfere uzajamnog poverenja, razumevanja, mirnog i trajnog rešavanja preostalih bilateralnih pitanja i solidarnosti jednih prema drugima“.
Vučić: Korektan i konstruktivan sastanak u Skoplju
U objavi na instagramu sa sastanka u Skoplju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je napisao da će jedna od bitnijih tema biti i nastavak sveobuhvatnih političkih, ekonomskih i socijalnih reformi, koje će zadržati mlade ljude na ovim prostorima.
“Srbija, kao i uvek, ostaje dosledna u iskrenom zalaganju za stvaranje atmosfere uzajamnog poverenja, razumevanja i poštovanja, što je i pokazala kroz brojne inicijative koje otvaraju velike mogućnosti za čvrstu saradnju zemalja u regionu, na dobrobit svih koji žive na Zapadnom Balkanu”, objavio je Vučić na svom nalogu #budućnostsrbijeav.
A u izjavi koju je u Skoplju dao medijima, Vučić je rekao da je sastanak bio korektan i konstruktivan sastanak, da nije bilo velikih svađa i tuča između Beograda i Prištine i dodao da su dve strane svoje neslaganje ostavile po strani za nastavak dijaloga u četvrtak u Briselu.
“Biće težak sastanak u Briselu, jer nijedan nije lak, ne zato što razgovaramo sa Aljbinom Kurtijem, već zato što govorimo sa Briselom, koji šta god rekli, uvek će da podržava nezavisnost Kosova, na jedan ili drugi način”, rekao je Vučić novinarima i naglasio da će se 14. septembra u Briselu razgovarati i o zabrani ulaska srpske robe na Kosovo, kao i o Srbima koji su i dalje u pritvoru na Kosovu.
Komentarišuću izjave šefova diplomatije Hrvatske i Bugarske da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, Vučić je rekao da od svih tema koje imaju Hrvat i Bugarin, oni se bave time šta će Srbija da radi.
“Za nas su važne stvari da postignemo određene nivoe poštovanja demokratije, a kad će da nas prime, mislim da neće skoro”, istakao je Vučić i naveo da to neće biti ni 2026, 2027. godine, niti 2028.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je, govoreći o skupu u Skoplju ocenio da je atmosfera na sastanku u okviru procesa Brdo-Broni bila bolja nego prethodna dva puta i da je to ohrabrujući znak.
Po njegovim rečima ne bi bio primenjiv i funkcionalnan predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj unije u dve ili više brzina:
“Pre mnogo vremena sam studirao pravo u Briselu i uvek se o tome pričalo. Ko o čemu, u EU se uvek pričalo o ‘EU u dve ili tri brzine’, ali taj menjač je uvek zaribavao“, rekao je Milanović.
