Linkovi

Obeležava se 29 godina od genocida u Srebrenici


Na ovoj fotografiji snimljenoj 16. maja 2024. godine vidi se natpis „Srebrenica jul 1995.“ na spomen groblju Srebrenica-Potočari (ELVIS BARUKCIC / AFP)
Na ovoj fotografiji snimljenoj 16. maja 2024. godine vidi se natpis „Srebrenica jul 1995.“ na spomen groblju Srebrenica-Potočari (ELVIS BARUKCIC / AFP)

Komemoracijom u Memorijalnom centru u Potočarima u četvrtak se obeležava 29 godina od genocida počinjenog u julu 1995. godine nad bošnjačkim stanovništvom u tadašnjoj zaštićenoj zoni UN u Srebrenici, na krajnjem istoku Bosne i Hercegovine.

U Potočarima će biti obavljena dženaza i ukop još 14 žrtava genocida.

Najmlađa žrtva koja će biti ukopana je sedamnaestogodišnji Beriz Mujić koji je ubijen u julu 1995. godine u Bratuncu. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su u maju 2023. godine na području Opštine Srebrenica.

Najstarija žrtva je šezdesetosmogodišnji Hamed Salić, a njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su u Žepi, u maju 2014. godine, prenosi Radio Slobodna Evropa.

U bosanskohercegovačkom entitetu Federacija BiH je Dan žalosti, ali ne i u Republici Srpskoj jer Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na sednici održanoj dva dana ranije nije postiglo saglasnost pošto je protiv te odluke glasao zamenik predsedavajućeg iz reda srpskog naroda bez koga se nijedna odluka ne može staviti na dnevni red sednice.

Ovo je prva godišnjica otkako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, a u sedištu UN-a u Njujorku će u 17 sati po srednjeevropskom vremenu biti održana komemoracija.

Gutereš: Neka sećanje na Srebrenicu ojača odlučnost da oslobodimo svet od pošasti genocida

Generalni sektretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je na 29. godišnjicu genocida u Srebrenici da sećanjem na 11. jul 1995. svet ojača "kolektivnu odlučnost kako bi bio oslobođen od pošasti genocida".

"Moramo se boriti protiv podela i netolerancije, zalagati se za ljudska prava i promovisati međusobno razumevanje i pomirenje", naveo je Gutereš na društvenoj mreži X.

Rezolucijom se, pored ostalog, osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Prema dokazima koji su izvedeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, nakon pada Srebrenice ubijeno je ili nestalo više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

U isto vreme, oko 30.000 muslimanskih žena i dece iz srebreničke enklave prisilno je premešteno.

Iz Mehanizma navode da su ti zločini planirani i organizovani od strane najviših državnih, vojnih i policijskih struktura bosanskih Srba.

Srbija je presudom Međunarodnog suda pravde proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o Srebrenici kojom se „najoštrije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“ ali se ne spominje genocid.

Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora.

EU: Među nama nema mesta za koje one koji negiraju genocid

Evropska unija je uoči 29. godišnjice genocida u Srebrenici poručila da u tom bloku "nema mesta" za one koji ga negiraju.

“Među nama nema mesta za koje one koji negiraju genocid, pokušavaju ponovno pisati istoriju i slave ratne zločince”, navedeno je u izjavi visokog predstavnika za spoljnu politiku Evropske unije Đuzepea Borelja i komesara za susedstvo i proširenje Olivera Varheljija.

Oni u zajedničkoj izjavi ističu da je genocid u Srebrenici jedan “od najmračnijih trenutaka u modernoj evropskoj istoriji”.

“Naša je dužnost odati počast sećanju na više od 8.300 dečaka i muškaraca koji su sistematski ubijani u brdima oko Srebrenice”, dodaje se.

Dvojica visokih evropskih činovnika pozivaju na odbacivanje retorike koja seje podele i na delovanje na temelju istine, pravde, poverenja i dijaloga.

“Lečenje rana iz prošlosti zahteva priznavanje i podučavanje istorijskih činjenica, odavanje počasti i sećanje na žrtve, identificiranje onih koji se još uvijek vode kao nestali i privođenje pravdi svi počinitelja. To je ključno za suočavanje s korenima mržnje koja je dovela do genocida”, zaključuje se u izjavi.

Prema podacima Mehanizma u Hagu, za zločine počinjene u Srebrenici osuđeno je šesnaest osoba: Radislav Krstić, Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Radivoje Miletić, Vinko Pandurević, Ljubomir Borovčanin, Milan Gvero, Zdravko Tolimir, Vidoje Blagojević, Dragan Jokić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Dražen Erdemović, Momir Nikolić i Dragan Obrenović.

Momčilo Perišić je oslobođen krivice, Slobodan Milošević preminuo je pre izricanja presude, dok je sudski proces protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića u toku.

U Memorijalnom centru Potočari do sada je ukopano 6.752 žrtve genocida.

Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi.

XS
SM
MD
LG