Mediji u Beogradu su preneli da će biti upućena humanitarna pomoć u sirijski grad Alep preko Srpsko-rusko humanitarnog centra u Nišu, u organizaciji Rusije. Za sada se ne zna kada će otići paket pomoći za Siriju, a sadržinu kargo leta je objavila Vlada Srbije. Takođe, niko od međunarodnih humanitarnih organizacija, kao nezavisan posmatrač, nije pozvan da verifikuje sadržaj pomoći koja leti za Alep. Prirodno, kao problem se javlja i činjenica da Srbija šalje pomoć preko interesne strane u konfliktu u Siriji, Rusije.
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da ne vidi da je tu išta sporno.
"Poslaćemo bilo kome na svetu, bilo kom gladnom i napaćenom narodu pomoć", rekao je Vučić.
U paketu pomoći koji su pripremili Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, naći će se po deset tona jestivog ulja, brašna i šećera, kao i odeća, obuća, lekovi, potrošni medicinski materijal i elektroagregati.
"To je humanitarno mešanje u rat i davanje preference jednoj strani. Svaka pomoć je humanitarno mešanje u konflikt. Bilo bi dobro da Srbija ne bode Zapad u oko jer sirijski narod se ionako neće ovajditi od ove pomoći iz Srbije," kaže Zoran Kusovac, analitičar iz Beograda.
Ni Aleksandar Radić vojni analitičar iz Beograda ne može da se složi sa viđenjem premijera Srbije da ovo nije politički potez.
"Ovo se dešava u trenutku kada dolazi do propasti pregovora Rusije i Amerike za uspostavljanje prekida sukoba i uspostavljanja primirija u Siriji gde se ulazi u jednu ozbiljnu fazu između velikih sila i nije red da se mi tu uplićemo. Imamo velike sile, regionalne sile, ljude koji su tamo na terenu. Spisku zemalja koje su u to involvirane bi trebalo dodati i one koje su potpuno neutralne. Slanjem pomoći je načinjen jedan potez koji je u političkom domenu, a koji Vlada nije znala kako da opravda. Potrebno je još neko objašnjenje osim negiranja i ćutanja," kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda.
Još početkom avgusta, na sastanku tadašnjeg Ministra inostranih poslova u tehničkoj vladi Ivice Dačića i ruskog amabsadora u Beogradu, Aleksandra Čepurina, bilo je reči o pomoći srpske vlade u operacijama koje Rusi sprovode u Siriji. Ambasador je tada zbog teške situacije u Siriji rekao da Rusija namerava da pokrene kampanju dostavljanja humanitarne pomoći i da ozbiljno računa na angažovanje Srbije.
Boško Jakšić, dugogodišnji novinar i komentator lista Politika, napisao je da je srpski ministar imao priliku da ambasadoru prenesu "rastuću zabrinutost" jer Srbija svoje vojnike angažuje u svetu isključivo u mirovnih i humanitarnim operacijama po okriljem UN i EU, "da bi ovakvim potezom bila narušena vojna neutralnost Srbije," naveo je Jakšić.
Vlada u Beogradu je od tada ćutala, da bi se pre neki dan oglasio predsednik Vlade koji je tu pomoć i obećao. Upitan da li je odluka o humanitarnoj pomoći bila na Vladi, Vučić je odgovorio potvrdno i rekao da je "bilo na Vladi odavno".
Međutim, mediji u Beogradu nisu izvestili o ovakvoj odluci Vlade.
"Nije reč o teretu koji se tamo šalje, nego o podršci koja se pruža Moskvi, kao i o potrebi Moskve da stvori sliku da postoje saveznice zemlje koje podržavaju njenu opciju," kaže Radić.
Rusija je saveznik režima sirijskog predsednika Bašara el Asada. S obzirom na to da je Srbija se odlučila da humanitarnu pomoć pošalje upravo u saradnji sa Federacijom, ovo se može protumačiti kao neka vrsta podrške ruskim operacijama u Siriji.
Vučić je napomenuo i da ne razume zašto se humanitarne pomoći pravi politička priča. "Ne razumem kakva se to neka velika politička priča diže i pravi oko ćebadi i lekova i brašna i šećera. Tražite i poslaćemo vam", rekao je Vučić.
Danijel Server, analitičar i profesor na Univerzitetu Džons Hopkins, kaže za Glas Amerike da srpska pomoć Siriji nije loša stvar, ali je politička poruka i način na koji se to dešava u neku ruku van evropskog kursa.
"Nema ništa loše u u tome što Srbija učestvuje u humanitarnim naporima, ali u ovom slučaju optika je važna koliko i suština. Saradnja Srbije u pružanju pomoći zajedno sa Rusima svrstava Beograd uz Moskvu. Rusija je jedna od strana u sirijskom ratu, koja je počinila dokumentovane ratne zločine. Da li je dobro za zemlju koja se ponosi sa svojom nesvrstanom politikom sarađuje sa stranom koja ratuje vršeći ratne zločine? Ili bi bilo mudrije da obezbedi humanitarnu pomoć kroz UN, Međunarodni crveni krst ili druge priznate neutralne organizacije? Ako Srbija zaista želi da bude deo Evrope, treba da počne da razmišlja i ponaša se kao Evropa," rekao je Server.
Međutim, kada jednom pomoć i stigne do ratom zahvaćene Sirije, ovdašnja vlada još uvek nije precizirala na osnovu kojih kriterijuma i pod kojim uslovima će biti raspodeljena. Ne zna se ni da li, ni kako, će srpska strana imati bilo kakav oblik kontrole nad raspodelom humanitarne pomoći.
"Etičko je pitanje davati pomoć koju ne možeš da kontrolišeš. I pitanje je da li je bilo nezavisne verifikacije od strane humanitarnih, nezavisnih organizacija, kao na primer Crvenog krsta, tovara koji će se nalaziti u tom avionu," navodi Zoran Kusovac.
Prema pisanju medija, humanitarnu pomoć iz Srpsko-ruskog centra trebalo bi da preuzmu ruski avioni na niškom aerodromu "Konstantin Veliki", ali da još nije poznato kada će do toga i doći.
Analitičari se slažu da je slanje pomoći u Siriju kroz interesnu stranu u ovom konfliktu, Rusiju, nešto što će Srbiju staviti u nezgodnu poziciju kada su odnosi sa NATO-om u pitanju. Ova situacija može i da oteža srpsku pregovaračku poziciju sa Evropskom unijom.
"Zapad će na svoj način da rešava komplikacije sa Rusijom. Srbija nije članica EU, pa tako očekujem da će ova pomoć biti upotrebljena i zloupotrebljena kada su zemlje EU i njihov odnos prema Srbiji u pitanju," zaključuje vojni analitičar Radić.