Tvrdnje Moskve da prijem Crne Gore u NATO ugrožava bezbednost Rusije i remeti odnos snaga u Evropi nisu tačne, kaže Džordž Benitez, vojni ekspert uticajnog Atlantskog saveza u Vašingtonu. Po njemu, članstvo Crne Gore u Severnoatlantskom savezu je važan i pozitivan korak kako za Podgoricu tako i za bezbednost celokupnog regiona jugoistočne Evrope.
Benitez smatra neuverljivim argumente koje Kremlj iznosi protiv pridruživanja Crne Gore Zapadnom odbrambenom savezu.
"Rusija preteruje izvan svake mere kada kaže da da članstvo Crne Gore znači da se granice NATO-a proširuju sve bliže ruskoj granici i postaje sve veća pretnja Rusiji. Drugim rečima da prijemom Crne Gore, NATO ugrožava ravnotežu snaga u Evropi. Takve tvrdnje su smešne. I dete koje pogleda mapu Evrope može da vidi da se Crna Gora nalazi daleko na jugozapadu Evrope, a nikako na granici sa Rusijom. Pored toga, njene ukupne odbrambene snage broje oko 2.000 vojnika. Teško je zamisliti da prijem Crne Gore sa tako malenom vojskom, može u bilo kom smislu da ugrozi jaku Rusiju, koja raspolaže sa stotinama hiljada trupa i sofisticiranim oružjem“.
Pravi razlozi kritike koja stižu iz Moskve su sasvim drugačiji, ali nisu uopšte legitimni, nastavlja Benitez:
“Rusija u stvari želi da manipuliše NATO-om, da obmani javnost i one koji donose političke odluke u uverenje da Rusija nekako ima pravo glasa, odnosno pravo na veto kod prijema bilo kojeg novog člana NATO-a. To jednostavno nije tako. Odluka o prijemu jedino zavisi od NATO-a i zemlje koja podnosi molbu za ulazak u redove Zapadnog odbrambenog saveza i ne tiče se Moskve ni u kom pogledu”.
Za najnovije negodovanja šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova zbog vojnih vežbi koje su u toku u Finskoj, Benitez kaže da su „nažalost tipični za rusko ponašanje, ali i dvolični. On nastavlja:
"Rusija ne bi tolerisala nijednu zemlju da joj određuje s kojim zemljama može da sarađuje vojno, a sa kojima ne može, kojim savezima može da se pridruži, a sa kojima zemljama ne sme ili sa kojim zemljama sme da vrši zajedničke vojne vežbe. Rusija iz nekog razloga veruje da ima pravo da se prema nekim zemljama ponaša siledžijski, da pritiska, preti i prisiljava svoje susede da slušaju Moskvu pri određivanju sa kojim zemljama mogu da sarađuju“.
Finska već odavno učestvuje u redovnim, godišnjim „Baltops“ NATO vežbama, na području Baltika. Te vežbe nisu nikakva tajna za Rusiju i potpuno su transparentne za razliku od ruskih vojnih vežbi koje Moskva ne najavljuje, navodi Benitez.
“Za razliku od ruskih, ove vojne vežbe su transparentne. Ruske se održavaju u tajnosti, pokreću bez ikakve najave. Ruska strana je bila pozvana da posmatra Baltops da bi mogla da vidi šta se događa i da ne predstavljuju apsolutno nikakvu pretnju Rusiji niti bilo kome drugom”.
Lavrovljeva kritika sadržala je i pretnju da će Rusija odgovoriti na Baltops, bez elaboriranja kakve bi mere mogle da uslede. Benitez, međutim, kaže da je Moskva isplanirala i već najavila da još u januaru da namerava da doda tri nove divizije u vojnim oblastima na zapadnim granicama Rusije.
“Dakle vrše militarizaciju svojih zapadnih granica, dok NATO na to odgovara sa možda dva ili tri bataljona dodatnih snaga raspoređenih ka istoku. Rusija izmišlja kada tvrdi da je NATO prvi počeo sa dodavanjem novih snaga. Prava istina je da je Rusija inicijator dodavanja trupa i to sa divizijom, dok NATO uzvraća sa tri bataljona. Znači Rusija ima prednost od 10 prema 1, dok tvrdi je predmet pretnje sa Zapada“.
Ukratko, Moskva želi da i dalje održava nenajavljene masovne manevre, koji više liče na opštu mobilizaciju, da nastavi da ugrožava svoje susede, a da svi ćute i ne prigovaraju na to, zaključio je Benitez