Ubistva dve žene za nedelju dana, u Uroševcu i u Peći, izazvala su ogorčenost javnosti na Kosovu i otvorila pitanja o tome koliko je oštra kaznena politika u slučajevima femicida i kako se sprovodi.
Obe žene su ubili supružnici vatrenim oružjem. Od 2010. godine do danas na Kosovu je ubijeno 57 žena, a u većini slučajeva počinioci ubistava bili su njihovi supružnici.
Zamenica premijera Kosova Emilija Redžepi rekla je za Glas Amerike da je nasilje nad ženama često rezultat dugogodišnjeg života u neravnopravnim uslovima i da je transformacija kosovskog društva iz patrijarhalnog u demokratsko, iako neophodna, donela i brojne izazove.
„To su izazovi sa kojima naši muškarci još nisu spremni da se suoče, jednostavno teško im je da prihvate da žene mogu da budu nezavisne, da radr, da mogu da doprinesu i svojoj porodici i sredini i društvu u celini, a još teže mogu da prihvate da veliki deo svog vremena žene mogu da provedu van svojih kuća i onda je to nešto o čemu moramo govoriti“, navela je Redžepi.
Prema oceni aktivistkinja za prava žena uzroke ovog problema treba tražiti u nadekvatnom radu institucija i tranziciji iz patrijarhalnog u demokratsko društvo.
Milica Stojanović, direktorka NVO "Pravo na pravo" i aktivistkinja za ženska prava smatra da je najveći uzrok učestalog femicida na Kosovu taj što policija i pravosudni organi slučajeve nasilja nad ženama ne tretiraju na pravi način i što je kaznena politika veoma blaga.
“Najveći problem su institucije, njihovo nereagovanje i nerad i kada bi postojala politička volja ima mogućnosti da se spreči, međutim političke volja nema. Kada neko može da vas ubije u Centru za socijalni rad, to je institucija sistema, šta mi dalje da očekujemo šta može da uradi u kući ili na ulici”, rekla je Stojanović za Glas Amerike.
Upravo se jedno od dva ubistva žena u poslednjih sedam dana na Kosovu dogodilo u Centru za socijalni rad u Uroševcu.
Programska koordinatorka Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu Bješka Guri smatra da poslednja ubistva žena na Kosovu ukazuju na propuste institucija, koje prema njenim rečima nisu preduzele adekvatne mere da se spreče ubistva i učestalo nasilje nad ženama.
“Imamo različite slojeve koji redovno prave propuste i ne uspevaju da privedu pravdi počinioce. Spomenuću i obrazovni sistem, jer se nastavni program nije obnovio i dalje se spominju vrednosti patrijarhalnog društva i žene nisu sigurne ni u jednom prostoru, na ulici, na univerzitetu, niti u svojim domovima. One su mete i moramo zajedno podići glas i tražiti bolju sistemsku zaštitu. Spomenuću i policiju, jer ona veoma šesto ne rešave ove slučajeve. Često se dešava da žene sa modricama i povredama idu u policiju, a ona ih šalje nazad zlostavljaču i često igra ulogu medijatora u korist zlostavljača i tako se konstantno sa neuspehom bave slučajevima porodičnog”, rekla je Guri za Glas Amerike.
Da pojedine insitucije zadužene za vladavinu prava ne rade dobro svoj posao kad su u pitanju slučajevi gde su žrtve žene smatra i premijer Kosova Aljbin Kurti. On je na poslednjoj sednici Vlade Kosova govorio o ubistvima žena u poslednjih nedelju dana na Kosovu i poručio da je Vlada odlučna da učini sve što je potrebno da zaštiti živote i prava žena i devojaka na Kosovu.
“Ovi zločini nad ženama, pokazuju posledice niskih kazni i često nekažnjivosti. Oni pokazuju neuspeh pravosudnog i tužilačkog sistema da uspostavi pravdu u našoj zemlji. Nedovoljne kazne su kršenje prava žrtava”, rekao je Kurti.
U vezi sa poslednjim slučajevima ubijenih žena na Kosovu ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu iznela je na jučerašnjoj sednici Vlade, kako je rekla neophodne korake za izgradnju jačeg i pravednijeg društva, koji su dogovoreni sa ministarstvom unutrašnjih poslova i policijom Kosova.
Najavila je novu reviziju krivičnog zakona za sve slučajeva nasilja u porodici ili na krivična dela koja se odnose na nasilje u porodici i ubistva žena.
"Sa ministarstvom unutrašnjih poslova radimo na promeni kada je u pitanju nezakonito nošenje oružja, potrebno je da još jednom revidiramo ove odredbe kako bismo omogućili da tužioci ne odugovlače ove sluačajeve i da sudije ne donose niske presude. Samo u poslednja dva slučaja smo videli da su osobe imale oružje bez dozvole. To nije rešeno od strane institucija. Što se tiče pravosudnog sistema takođe je problem niska politika kažnjavanja za nezakonito posedovanje oružja, mnogo takvih slučajeva se kažnjavaju ispod minimuma u odnosu na ono što predviđa krivični zakon”, rekla je ministarka Aljbuljena Hadžiu.
