U dve evropske države, Bugarskoj i Moldaviji, na predsednčkim izborima održanim u nedelju pobedile su snage koje zagovraju politiku približavanja Rusiji, mada ne na isti način.
U Bugarskoj, zemlji koja je članica EU i NATO, novi predsednik je Rumen Radev, bivši je general i nova ličnost u bugarskoj politici.
Komentatori procenjuju da je očigledno osvojio birače zalaganjem za iskorenjenje korupcije i jače bezbednosne mere protiv priliva izbeglica.
“Donedavno sam leteo na sovjetskom borbenom avionu, na mojoj diplomi stoji američki pečat, no ipak, ja sam bugarski general, moja stvar je Bugarska”, citirali su u ponedeljak mediji Rumena Radeva, pobednika predsedničkih izbora u Bugarskoj.
U zapadnim medijima pojavila se briga da bi njegova pobeda Bugarsku mogla približiti Rusiji. Naime, Radev je tokom kampanje pozvao na ukidanje sankcija u Rusiji i izjaviljivao da Bugarska mora da zauzme pragmatičan stav prema ruskoj aneksiji Krima.
Zbog takvih izjava, agencija Rojters ocenila je da će pobeda Radeva najverovatnije približiti Bugarsku Rusiji, što bi se odrazilo i na odnose sa saveznicima iz EU i NATO.
U korist toj tezi pominje se i činjencia da je Radev prisustvovao i skupu ljubitelja Rusije na kom su cepane zastave EU i NATO, kao i to što je prošle godine hteo da podnese ostavku na mesto komandanta vazduhoplovnih snaga Bugarske, kada su najavljene zajedničke misije bugarskog Ratnog vazduhoplovstva sa NATO snagama, ali je ostao na toj funkciji na molbu bugarskog premijera Bojka Borisova.
Ipak, ostavku je podneo 27. septembra 2015. godine, a mediji su spekulisali da je takvu odluku doneo jer Borisov nije uslišio njegov zahtev da na teritoriji Bugarske ne lete avioni NATO-a.
Međutim, ima i onih koji misle da Radev nema nameru da preorijentiše Bugarsku ka Rusiji. Jedan od njih je urednik redakcije "Dojče velea" na bugarskom Aleksandar Andrejev.
"Taj utisak (da je proruski orijentisan) stvoren je zato što je on kandidat proruske Socijalističke partije i zato što je on faktički već priznao rusku aneksiju Krima. Taj utisak, međutim, vara", tvrdi Andrejev i ove izjave objašnjava odsustvom političkog iskustva.
"Ljudi koji ga znaju, smatraju da taj general koji se školovao u SAD i radio pri NATO, koji tečno govori engleski, nemački i ruski, nema nameru da preorijentiše spoljnopolitički kurs Bugarske i da je udalji od Evropske unije i NATO", zaključuje on.
Borisov predao ostavku svoje vlade bugarskom parlamentu
Nakon pobede Redeva, premijer Bojko Borisov predao je ostavku svoje manjinske vlade parlamentu Bugarske. On je još ranije najavio povlačenje nakon što je kandidatkinja njegove stranke desnog centra GERB za predsednicu Bugarske Cecka Cačeva izgubila izbornu trku.
Rojters navodi da bi pad vlade Borisova mogao da rezultira u mesecima političke neizvesnosti i verovatnim prevremenim izborima na proleće naredne godine.
Tomislav Damnjanović, stručnjak za izbore koji se bavi bugarskom političkom scenom već godinama, tvrdi za Glas Amerike da je ovakav rezultat predsedničkih izbora prvi znak da se vladajuća koalicija u Bugarskoj, u kojoj su GERB, reformatorski blok i patriotski blok „kompletno raspala“. Kao dokaz za to, Damnjanović navodi da su patriote, koje su na izborima osvojile treće mesto, nisu želele da pozovu da se u drugom krugu glasa za kandidatkinju GERB-a, pod izgovora da „ljudi nisu dugmići“ i da „glasaju kako žele“.
Premijer je, tvrdi on, svojom ostavkom praktično je priznao da se koalicija raspala.
On podseća da je sistem vlasti u Bugarskoj sličan onome koji postoji u Srbiji, tj. da predsednik nema prevelika ovlašćenja, iako nije bez uticaja, te da ipak može da povede društvo na neku stranu. „Predsednik nema velika ovlašćenja da bi mogao da vodi politiku zemlje, ali s obzirom na to da se premijer povlači, predsednik može dosta da utiče na predstojeće izbore. Zanimljiv je pravac kojim će ići socijalisti ako pobede“, kaže Damnjanović.
Ipak, Damnjanović tvrdi da je raspoloženje bugarske javnost i dalje opredeljeno za EU. „Ja sam malo Bugara u životu sreo koji su rekli da bi da Bugarska izađe iz Evropske unije“, kaže Damnjanović i citira jednog bugarskog poznanika: „Bolje je biti poslednji za trpezom Evropske unije, nego prvi u ko zna kakvoj drugoj zajednici“.
Bugarima su Rusi prvi susedi, preko Crnog mora, podseća Damnjanić i dodaje da je Bugarska dosta zavisna od ruskih turista, pogotovo nakon što su se oni uglavnom povukli iz Crne Gore nakon što im je ta država uvela sankcije.
Takođe, Damnjanović ocenjuje da je nivo korupcije u Bugarskoj i dalje relativno visok. Izborno zakonodavstvo u Bugarskoj jedno od najboljih u Evropi, ali i pored toga na izborima bude između 14 i 17 odsto nevažećih listića.
Iako tvrdi da se Bugarska neće okrenuti Rusiji, urednik redakcije "Dojče velea" na bugarskom Aleksandar Andrejev, međutim, kaže da će rezultat izborne pobede Radeva biti nova nestabilnost na granici između Turske i Evrope koju potresa kriza.
"Kao i najveći broj bugarskih oficira, on je kruti nacionalista koji gaji tradicionalne, bugarske predrasude prema susednoj Turskoj, takođe članici NATO. Osim toga, bugarsko stanovništvo se nalazi na rubu masovne histerije u strahu od mogućeg izbegličkog talasa iz Turske. Devet od deset Bugara se plaši da će Turska za izbeglice otvoriti granice prema Bugarskoj i da će njihova zemlja biti preplavljena desetinama hiljada Arapa i muslimana koji su u Bugarskoj krajnje nepopularni", piše Andrejev.
On očenjuje da "nisu slučajno ultranacionalisti pre nedelju dana, sa agresivnom kampanjom protiv stranaca i izbeglica, osvojili 17 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora".
"Radev je bio prava osoba za mnoge birače u ovakvom vremenu: bivši general čvrste ruke, koji će da zatvori granicu prema Turskoj i koji će, ako treba, da se suprotstavi tom susedu. Mada u Bugarskoj predsednik nema velikog uticaja na politiku, on će poći tragom Orbana i Kačinjskog, te će Bugarsku povesti u pravcu država Višegradske grupe - naročito u vremenu kada Bugarska bude bez vlade", kaže Andrejev.
I u Moldaviji socijalista pobednik predsedničkih izbora
Socijalista Igor Dodon proglasio je u nedelju uveče pobedu na predsedničkim izborima u Moldaviji.
Dodon, kog zapadne agencije nazivaju proruskim kandidatom, osvojio je nešto više od 54 odsto glasova. Njegova rivalka Maja Sandu osvojila je skoro 46 odsto glasova, preneo je AP.
On se zahvalio Sandu što je vodila "žestoku, ali dobru bitku" i poručio da će biti predseenik svim građanima Moldavije. Dodon je obećao obnavljanje odnosa sa Rusijom koji su zahladneli nakon što je ova bivša sovjetska republika potpisala trgovinski sporazum, navodi AP, koja Dodona predstavlja kao "promoskovsku figuru".
Američka agencija ocenjuje da je Dodon iskoristio bes stanovništva zbog korupcije viđene pod proevropskom vladom koja je došla na vlast 2009, pogotovo zbog oko milijardu dolara koliko je nestalo iz moldavskih banaka uoči parlamentarnih izbora 2014. Dodon je kazao da želi da federalizuje Moldaviju kako bi obuhvatio region Pridnjestrovlja koji ne priznaje vlast Kišinjeva i u kojem je smešteno više od 1.000 pripadnika ruskih trupa.
AP za Sanduovu navodi da je u pitanju bivša ekonomistkinja Svetske banke koja se kandidovala obećavajući borbu protiv korupcije, kao i da je njoj potrebna visoka izlaznost birača kako bi se nadala pobedi. Agencije ocenjuju da bi pobeda Igora Dodona bila veliki udarac za prozapadnu vladu, na čije je vodeće članove pala senka optužbi za korupciju.
Agencija AP podseća da Moldavija sa 3,5 miliona stanovnika, najsiromašnija zemlja u Evropi i da se nosila sa nizom koruptivnih skandala na visokom nivou koji su zasenili današnje glasanje.
Dodon i Sandu su predstavili dijametralno suprotstavljene vizije budućnosti zemlje: on je za dublje veze i jačanje trgovine sa Moskvom, dok ona obećava put koji vodi ka Evropi.