Najviši sud je sa pet prema četiri glasa danas stao na stanovište da nadzor nad glasanjem u devet država koje su sprovodile rasnu segregaciju u prošlosti nije više potrebno zbog toga što „flagrantno“ ili „sveobuhvatno“ kršenje prava crnačkih birača više ne postoji.
Sud je stao na stanovište da 2006., kada je Kongres ponovo autorizovao zakon iz 1965. kojim se predvidja nadzor od strane federalne vlade, nije uzeo u obzir napredak u rasnim odnosima u zemlji. Sud je stao na stanovište da je Kongres umesto toga ponovo osnažio 40 godina stare činjenice koje nemaju logičnu vezu sa tekućom situacijom.
U odluci, koju je u ime konzervativne većine u pismenoj formi saopštio vrhovni sudija Džon Roberts, rečeno je da bi Kongres mogao da sastavi „savremenu formulu za donošenje odluka u kojim državama biračka politika još uvek mora da bude nadgledana od strane federalne vlade.“
Medjutim, u Vašingtonu u kojem je politički naboj na visokom nivou i gde se republikanski i demokratski zakondavci često ne slažu po velikom broju pitanja, usvajanje takvog zakona je veoma pod znakom pitanja.
Sudija Rut Bejder Ginsberg, koja se nije složila sa odlukom većinom, navela je da se njome „okončava pravni lek za koji je dokazano bio najprimereniji“ u cilju sprečavanja diskriminacije tokom glasanja.
Uzevši u obzir ovakvu presudu zakoni o identifikaciji birača u nekoliko država će moći da stupe na snagu bez obaveze federalne vlade da oceni njihovu pravednost ili utvrdi da li će oni uticati na odziv manjinskih birača.
Sud je stao na stanovište da 2006., kada je Kongres ponovo autorizovao zakon iz 1965. kojim se predvidja nadzor od strane federalne vlade, nije uzeo u obzir napredak u rasnim odnosima u zemlji. Sud je stao na stanovište da je Kongres umesto toga ponovo osnažio 40 godina stare činjenice koje nemaju logičnu vezu sa tekućom situacijom.
U odluci, koju je u ime konzervativne većine u pismenoj formi saopštio vrhovni sudija Džon Roberts, rečeno je da bi Kongres mogao da sastavi „savremenu formulu za donošenje odluka u kojim državama biračka politika još uvek mora da bude nadgledana od strane federalne vlade.“
Medjutim, u Vašingtonu u kojem je politički naboj na visokom nivou i gde se republikanski i demokratski zakondavci često ne slažu po velikom broju pitanja, usvajanje takvog zakona je veoma pod znakom pitanja.
Sudija Rut Bejder Ginsberg, koja se nije složila sa odlukom većinom, navela je da se njome „okončava pravni lek za koji je dokazano bio najprimereniji“ u cilju sprečavanja diskriminacije tokom glasanja.
Uzevši u obzir ovakvu presudu zakoni o identifikaciji birača u nekoliko država će moći da stupe na snagu bez obaveze federalne vlade da oceni njihovu pravednost ili utvrdi da li će oni uticati na odziv manjinskih birača.