U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija održana je sednica o Bosni i Hercegovini na zahtev Rusije, koja je kao povod za raspravu navela narušavanje bezbednosne situacije i rizik od podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Dok Rusija kao razlog zasedanja nije navela nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici, diplomatski izvori Glasa Amerike su rekli da je sednica upravo povezana sa tim.
Rusija je zatražila sednicu nakon pisma Željke Cvijanović, članice Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda, koje je poslala SB UN-a.
Sednica dolazi u momentu dok Srbija i političari entiteta Republika Srpska, zajedno sa saveznikom Rusijom, lobiraju protiv usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN-a, a koja će na dnevnom redu biti kasnije ovog meseca.
Kada se prije devet godina odlučivalo o rezoluciji o genocidu Srebrenici u Savetu bezbednosti, za neusvajanje dovoljan je bio veto Rusije. Ali ovaj put na Generalnoj skupštini ne postoji mogućnost ulaganja veta za blokiranje donošenja rezolucije.
Cvijanović: Rezolucija je očit primer pretnje po stabilnost BiH
Željka Cvijanović, koja je izabrana ispred Republike Srpske, rekla je da taj entitet ne krši međunarodno pravo, ni Dejtonski sporazum.
U govoru je rekla kako postoji nekoliko izazova za mir i stabilnost BiH i za to je okrivila domaće i međunarodne aktere.
Govoreći o rezoluciji u Srebrenici, Cvijanović, koja poriče da je počinjen genocid, tvrdi da se radi o očitom primeru kršenja Ustava BiH i pretnji stabilnosti BiH, dodavši kako rezolucija nema konsenzus.
Kompletno aktuelno rukovodstvo RS, među kojima i Cvijanović nalazi se na američkoj „crnoj listi” jer predstavljaju pretnju po stabilnost BiH, potkopava Dejtonski sporazum, kao i zbog korupcije.
Cvijanović je iskoristila govor da optuži visokog predstavnika Kristijana Šmita da kreira krize u BiH nezakonitim delovanjem.
„On izluđuje izabrane zvaničnike u BiH i građane Republike Srpske”, rekla je Cvijanović.
Ambasador SAD: Dodik pretnja za stabilnost regiona
Današnja sednica koju je inicirala Rusija je pokušaj da se Savet bezbednosti iskoristi za etnonacionalističku retoriku i pretnju jedne strane, rekao je Robert Vud, zamenik američke ambasadorke u UN.
„Mi pozivamo na izbegavanje agende etnonacionalizma”, naveo je Vud.
Vud je rekao da je zabrinjavajuće što zvaničnici RS-a i Dodik poriču genocid u Srebrenici.
„Da budemo jasni, Srebrenica nije bila greška kao što on kaže. To je zaista utemljena činjenica”, rekao je Vud, dodavši kako su međunarodni sudovi utvrdili genocid u Srebrenici.
Američki predstavnik je kazao da Dodik preduzima korake da potkopa državne institucije i redovno poziva na raspad BiH i da njegovo opasno postupanje i secesionistička retorika prete miru i stabilnosti regiona.
SAD će nastaviti da sankcioniše one koji podržavaju Dodikovu politiku, kaže Vud.
On je dodao i da SAD u potpunosti podržavaju visokog predstavnika Šmita.
Ambasador Rusije: Poziv za pomoć iz RS-a
Stajući na stranu Republike Srpske, ruski ambasador u UN-u Vasilij Nebenzja je rekao da je pismo Cvijanović odraz zabrinutosti srpskog naroda u BiH.
„Mi kao članovi Saveta bezbednosti ne možemo da ostanemo ravnodušni na ovaj poziv za pomoć”, rekao je Nebenzja.
Kao Cvijanović, ruski ambasador je kritikovao Šmita. On je rekao da BiH ne doživljava kao suverenu državu: „Da budem iskren, teško je shvatiti da u 21. veku u srcu Evrope, kada imamo demokratski izabrane institucije, poslednja reč i najveći autoritet je u rukama državljanina Njemačke koji se predstavlja kao visoki predstavnik.”
Zvaničnici entiteta RS, predvođeni liderom Miloradom Dodikom, boravili su skoro u Rusiji, odakle su zapretili „dramatičnim promenama” u BiH uz ponavljanje priča o otcepljenju.
Dodik, koji gaji dobre odnose sa predsednikom Putinom, opravdava rusku invaziju na Ukrajinu.
Šmit: Zvaničnici RS-a prete otcepljenjem
U govoru, visoki predstavnik Kristijan Šmit je rekao da neće odgovoriti na izlaganje Cvijanović, ocenivši ga kao uvredu.
Šmit je kazao i da pismo Cvijanović „koje smo mogli pročitati ne poštuje ispravno činjenice i pravni okvir BiH”.
„Pozivam na više tačnosti”, rekao je Šmit, dodavši da se radi o zlonamernim i pogrešnim tumačenjima.
Visoki predstavnik je rekao da zvaničnici RS-a prete otcepljenjem, dodavši kako postoje svesni napori da se dovedu u pitanje mir i bezbednost.
Šmit je podsetio da se Cvijanović priključila pozivima na blokadu administrativne linije entiteta.
Lagumdžija: Svrha sednice je pritisak na povlačenje rezolucije o Srebrenici
Ambasador BiH u UN-u Zlatko Lagumdžija je ocenio da je jedina svrha ove sednice da se izvrši pritisak na povlačenje rezolucije o Srebrenici, o kojoj će se glasati u Generalnoj skupštini UN-a.
Lagumdžija je naveo da zvaničnici RS-a potkopavaju ustavno-pravni poredak BiH, ograničavaju slobodu okupljanja i izražavanja i podižu političke tenzije.
„Vladajuća koalicija RS-a počela je da sprovodi korake za potencijalno buduće otcepljenje RS-a”, rekao je on.
Osvrćući se na kritike prema Šmitu, Lagumdžija je dodao kako je on imenovan u skladu sa rezolucijama Saveta Bezbednosti.
Za Rusiju je rekao da je pristrasna i da pismo Cvijanović koje je predstavljeno krši Dejtonski sporazum.
Jenča: Pozitivna i negativna zapažanja
Prvi govornik, pomoćnik generalnog sekretara za Evropu, centralnu Aziju i Ameriku Miroslav Jenča u obraćanju je rekao da je Odeljene za politička i mirovna pitanja UN takođe pozvano da izvijesti SB o dešavanjima u BiH.
„Od tada smo zapazili kako pozitivne tako i zabrinjavajuće stvari”, rekao je Jenča.
U govoru se osvrnuo na odluku Evropskog saveta da otvori pristupne pregovore sa BiH, dodavši kako u političkom rukovodstvu postoji konsenzus da su evropske integracije najbolji put za stabilnu i prosperitetnu zemlju.
„Istovremeno, poslednjih meseci bili smo svedoci radnji i izjava koje su u suprotnosti sa gore navedenim pozitivnim pomacima”, rekao je Jenča.
Jenča je spomenuo zapažanja specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida, koji su boravili u službenim posetama BiH i regionu proteklih godina.
Primetili su, kako je rekao, pretnje secesionizmom, govor mržnje, poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca koje su osudili domaći i međunarodni sudovi.
