Iako i dalje više građana podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju u odnosu na one koji bi glasali protiv toga, podrška približavanju Srbije EU opada, većina je i dalje protiv članstva Srbije u NATO, zadovoljni su sradnjom sa Rusijom, dok dve petine građana smatra da Srbija nikad neće ući u EU, rezultati su istraživanja koje je u sredu predstavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
Percepcija EU pogoršana je u poslednjem periodu, a zajednica evropskih naroda ostaje autoritet za građane Srbije jedino još po pitanjima demokratije i vladavine prava. Od članstva se očekuje ekonomska korist i poboljšanje imidža Srbije u svetu, pokazalo je istraživanje.
Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić rekla je da bi i dalje više građana glasalo za pristupanje EU - 43 odsto nego protiv - 35 odsto, ali se poređenjem sa rezultatima istraživanja Kancelarije za evropske integracije vidi da podrška EU opada, dok građani ne teže većoj saradnji sa Rusijom, odnosno zadovoljni su sadašnjim nivoom saradnje.
Polovina ispitanih misli da je svejedno da li će EU nestati, dok bi svakom petom bilo žao, a skoro svakom sedmom bi bilo drago, pokazalo je istraživanje sprovedeno od 26. decembra 2016. do 14. januara 2017. na reprezentativnom uzorku od 1.403 punoletnih građana Srbije bez Kosova. Ispitivanje je vršeno metodologijom ankete licem u lice na slučlajnom uzorku, a telefonsko istraživanje obavio je CeSID.
Trećina građana želi integraciju Srbije u Evroazijsku uniju, petina je protiv, a većina od 46 odsto nema stav po tom pitanju.
Da bi Srbija trebalo da napravi savez sa Rusijom misli 23 odsto ispitanih, 48 smatra da je postojeći nivo saradnje zadovoljavajući, 10 odsto da je Srbija politička marioneta Rusije, četiri odsto da Rusija ne čini štetu Srbiji, dok stav nema 15 odsto ispitanih.
Građani i dalje sa EU uglavnom povezuju pozitivne stvari, kao što su dobra privreda, sloboda putovanja i mir, rekla je Stojanović Gajić pripisujući ravnodušnost ispitanika prema sudbini EU tome što uglavnom još nisu osetili koristi koje očekuju od EU, ali i niskom poverenju u evropsku perspektivu jer 41 odsto građana smatra da Srbija nikada neće postati članica EU, dok 12 odsto da će to biti za više od 10 godina.
Većina ispitanih je protiv bilo kakve saradnje Srbije i NATO (47 odsto) i ne očekuje da će država postati članica Alijanse (58 odsto), a negativnih asocijacija na potencijalno članstvo više je od pozitivnih. Tek svaki jedanaesti ispitanik bi podržao ulazak Srbije u severnoatlantski savez, dok petina pozitivno ocenjuje mogući uticaj tako nečega na bezbednost i dolazak stranih investicija.
Podrška EU osetno opada ukoliko bi uslov bio priznavanje Kosova - 69 odsto bi bilo protiv ukoliko bi to bio uslov, pokazalo je istraživanje.
Skoro svaki drugi građanin (48 odsto) smatra da je sadašnji nivo saradnje sa Rusijom zadovoljavajući, skoro svaki četvrti (23 odsto) smatra da je potreban politički savez, dok 14 odsto saradnju sa Rusijom smatra negativnon, a 15 odsto ne zna.
Po pitanju uticaja svetskih sila na spoljnu politiku Srbije, dominira stav da je uticaj SAD negativan (52 odsto), kao i EU (36 odsto), dok se kao pretežno pozitivan vidi uticaj Rusije (61 odsto), Kine (52 odsto) i Nemačke (35 odsto), pri čemu većina od 60 odsto smatra da novi predsednik Donald Tramp neće promeniti dosadašnju politiku prema Srbiji.
Ulazak u EU bi se prema stavovima građana pozitivno odrazio pre svega na ekonomske pokazatelje - dolazak stranih investicija (48 odsto građana) i zaposlenost (41 odsto), dok bi se savez sa Rusijom pozitivno odrazio najviše na bezbednost (48 odsto).
Istraživač BCBP Miloš Popović rekao je da je prema istraživanju za građane Srbije, EU i dalje autoritet po pitanjima demokratije i vladavine prava, dok se Rusija vidi kao vojno-politička sila, SAD kao ekonomski i tehnološki gigant, dok je Kinu uspešna ekonomska, politička i tehnološka sila.
EU i Nemačka viđene su kao uspešne u oblasti demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i kredibilnosti investitora. Uticaj Nemačke, Kine i Rusije većina smatra pozitivnim, dok je uticaj EU i SAD mahom negativan.
Ulazak u EU bi privukao strane investicije i povećao zaposlenost, do bi savez sa Rusijom povećao bezbednost, smatraju ispitanici.
Građani su upitani i da li će se politika SAD prema Srbiji promeniti nakon izbora Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Država. Njih 60 odesto smatra da će politika biti ista, 21 odsto da će biti više prijateljska, četiri odsto misli da će biti manje prijateljska, dok 15 odsto nema odgovor.
Kako pišu mediji
Novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skroza predstavila je istraživanje pisanja medija o SAD, EU i Rusiji. Istražvanje je sprovedeno pod okriljem organizacije CRTA i pokazalo je da od 3.680 analiziranih priloga dominiraju neutralni - 1.077, dok je među preostalim najviše proruskih - 790, odnosno isto kao proameričkih i pro-EU zajedno, dok je antiruskih manji procenat nego antievropskih i antiameričkih.
Govoreći o odnosu medija prema novom predsedniku SAD Donaldu Trampu, Skroza je rekla da se atmosfera promenila nakon što je on čestitao godišnjicu nezavisnosti Kosova. „Kad je počelo posmatranje postojala je najava proaemirčkih sadržaja koja nisu mogla da se razlikuju od proruskih, u stilu ‚Putin i Tramp - dva tela, jedna duša‘, ali to se poslednih mesec dana drastično promenilo“, rekla je Skroza.
Ona je posebno skrenula pažnju na opasnost koju nosi praksa objavljivanja tekstova koji se pozivaju na poluzvanične neimenovane izvore. „Ja se toga najviše plašim - ogromni naslovi koji deluju na ljude, a tek kad pročitate vidite da je to ‚može da bude a ne mora da znači‘. Izvori su fantomske organizacije i fantomski ljudi, ili zaključi koj su iskonstruisani“, rekla je Skroza i citirala naslov jednog tabloida: „Tramp poklanja Srbiji Putinu“, što je, po njenim rečima, neosnovano i „degradirajuće i po Srbiju“.
Ističući da izražavanje stava u medijima nije samo po sebi loše, navela je da može da "zabrine" velika zastupljenost proruskih sadržaja, posebno u medijima koji se smatraju provladinim, što bi moglo da nagovesti ili da "oni kontriraju vladi", ili da je stav Vlade drugačiji od onoga što se zvanično predstavlja.
Potrebna široka javna rasprava o Strategiji bezbednosti
BCBP u zaključcima istraživanja smatra da je u diskusiju o mogućim opcijama strategije nacionalne bezbednosti potrebno uključiti predstavike svih političkih opcija, civilnog društva, stručnjake i zainteresovane građane. Analize i konsenzus kroz dijalog, smatraju, donosi kvalitet.
Ova organizacija smatra da je potrebno precizirati pojam neutralnosti u odnosu na izmenjeno geopolitičko okruženje.
Takođe, treba uskladiti politiku nacionalne bezbednosti sa politikom EU i videti koje su opcije politike neutralnosti i dokle su one kompatibilne sa pristupanjem EU. Konačno, smatraju da je potrebno bolje upoznati građane sa koristima i troškovima angažmana van granica Srbije.