Pre jedanaest godina predstavnici delegacija Beograda i Prištine potpisali su u Briselu prvi Sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, odnosno prvi Briselski sporazum čije su glavne tačke formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) i integracija srpske policije i sudstva u kosovski sistem.
Taj sporazum dogovoren je i zaključen pod pokroviteljstvom Evropske unije, nakon pregovora koji su vodili tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači, uz posredovanje tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.
Sadrži 15 tačaka od kojih se prvih šest odnose na osnivanje, delokrug i funkcije Zajednice opština sa srpskom većinom.
U njemu su navedene i odredbe kojima je predviđena integracija policije i sudske vlasti u jedinstveni kosovski sistem, implementacija sporazuma o energetici i telekomunikacijama i sprovođenju izbora po zakonima Kosova, kao i one kojom se obe strane obavezuju da neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak neke strane na njenom putu ka Evropskoj uniji.
Dve godine kasnije Kosovo i Srbija potpisali su sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.
U međuvremenu su se 2023. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usaglasili u Briselu sa nacrtom francusko-nemačkog, kasnije zvaničnog predloga Evropske unije, kojim je trebalo da budu rešena otvorena pitanja između Beograda i Prištine, poput priznavanja državnih simbola, diploma kao i obezbeđivanje većih prava za Srbe - ponovo kroz uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Nekoliko nedelja kasnije, u Ohridu je usaglašen i aneks dokument za implementaciju tog predloga i iako nije potpisan, iz EU je tada saopšteno da je taj sporazum pravno obavezujući i da obaveze koje iz njega proizilaze postaju sastavni deo evrointegracija Srbije i Kosova, odnosno novi pregovarački okvir koji je nedavno i zvanično postao deo pregovaračkog poglavlja 35.
Međutim, ni 11 godina kasnije od potpisivanja Briselskog sporazuma, od ZSO nema ni traga ni glasa, a čini se da su stavovi dve strane danas udaljeniji nego ikada i da je prostor za pronalaženje kompromisnog rešenja nikada manji - što zbog brojnih radikalnih jednostranih poteza kosovske Vlade na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem i njegovog odbijanja da se pristupi procesu formiranja ZSO, što zbog nespremnosti vlasti u Beogradu da zarad stabilnosti na unutrašnjem poltičkom i spoljnom geopolitičkom planu proces normalizacije odnosa nastavi na transparentan način i u dobroj veri.
"Briselski sporazum se do danas nije promenio i ostao je na snazi, ali ga je Aljbin Kurti odbacio i svojim ponašanjem tokom dijaloga Beograda i Prištine gurnuo u stranu", stav je Milovana Drecuna, poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije i predsednika Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju u prethodnom sazivu parlamenta.
"Promenilo se samo to da je Priština još jače počela da odbija formiranje bilo kakve ZSO, i da Kurti sada pokušava da preko Zajednice trguje s Beogradom i da ucenjuje Beograd. Ako hoćete da dobijete nekakvu Zajednicu, onda morate de fakto u prvoj fazi da priznate lažnu državu Kosovo, a i da joj odobrite članstvo u međunarodnim organizacijama", kaže on, a prenose beogradski mediji.
Politikolog Ognjen Gogić misli da je Briselski sporazum bio velika prekretnica u srpsko-albanskim odnosima, ali se slaže da je poslednjih godina došlo do njihovog značajnog urušavanja.
"Taj sporazum je 'detabuizirao' srpsko-albansku saradnju. To je zaista dalo podsticaj da se u većoj meri razvije saradnja u privredi i nekako je postalo normalnije da Srbi i Albanci ulaze u neke zajedničke aktivnosti. Ti odnosi realno nisu nikada bili na zadovoljavajućem nivou, ali je u poslednje dve, tri godine zaista došlo do urušavanja tih odnosa i mislim da suoni sada u nekom slobodnom padu jer ne postoji neki realni dijalog i okvir u kom bi se rešavali problemi", smatra on.
Krivca za to vidi u činjenici da je, kako kaže - Beograd dugo vremena bio zadovoljan postignutim i vodio politiku "držanja Kosova u međunarodnom limbu" sve do dolaska Aljbina Kurtija na vlast.
"Onda je on počeo da preduzima jednostrane akcije kojima je želeo da isprovocira krize i da onda na taj način dobije veću međunarodnu afirmaciju i onda je Beograd odgovorio i to je dovelo do narušavanja odnosa. Ovde se radi o tome da je jedna strana htela da zadrži stanje onakvo kakvo jeste, a druga to nije želela i onda je došlo do nestabilnosti", kaže.
Na severu Kosova potom je usledilo podizanje etničkih tenzija, između ostalog - usled dolaska na vlast albanskih gradonačelnika jer su Srbi bojkotovali izbore u znak protesta zbog ranjavanja civila u blizini baze Kosovske policije.
Desio se i sukob Srba i pripadnika KFOR-a nakon toga, kao i oružani napad Srba na policiju Kosova u Banjskoj 24. septembra, u kojem su ubijeni jedan policajac i trojica napadača.
"Mi smo, čini se, napravili pun krug i ponovo smo se vratili na početak", ocenjuje Gogić.
Poslednja u niz nestabilnosti jeste jednostrano ukidanje srpskog dinara kao sredstva plaćanja na Kosovu početkom ove godine, a prašinu u Beogradu digla je i namera Kosova da postane članica Saveta Evrope (SE), bez da prethodno osnuje ZSO, iako je to ranije bio zvaničan uslov za ulazak u tu organizaciju.
Gogić kaže da je to posledica geopolitičkih interesa zemalja koje promovišu ulazak Kosova u SE, kako bi se pokazalo ko ima najjači uticaj na Zapadnom Balkanu.
"Evropske zemlje bi možda više volele da vide da se Zajednica srpskih opština formirala pre nego što Kosovo postane članica SE, ali to za njih sada nije nužan uslov. Kada su se suočili sa odbijanjem Kosova da formira ZSO, onda su rekli - ‚pa dobro, ne morate‘ - jer nisu hteli da zbog toga ne prime Kosovo u članstvo. To je politički pragmatizam i igra političkih interesa", kaže.
Trenutno stanje dijaloga Beograda i Prištine komentarisao je u petak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je istakao da je od potpisivanja Briselskog sporazuma i obaveza koje je preuzela Priština prošlo "11 godina svakodnevnih besmislica, izmišljanja razloga i traženja krivice u Srbima i Srbiji, pravdanja nerada i neispunjavanja onoga što su potpisali, ne samo Beograd i Priština, nego što je potpisao Brisel, što je potpisala EU".
O Zajednici opština sa srpskom većinom je na jedanaestu godišnjicu od potpisivanja Briselskog sporazuma govorio i portparol Evropske unije Peter Stano.
On je kazao da se sve obaveze iz tog sporazuma, kao važećeg dokumenta, "moraju sprovesti" i poručio da će se Priština, ukoliko ne formira Zajednicu srpskih opština," suočiti sa posledicama".
"Pitanje Zajednice srpskih opština jedno je od ključnih i najhitnijih pitanja. Evropska unija, zajedno sa našim međunarodnim partnerima, bila je veoma jasna i ostaje veoma jasna (u odnosu) sa kosovskim kolegama da oni to moraju da sprovedu. Jer ako to ne učine, to će dovesti do posledica", rekao je Stano.
On je podsetio da su visoki predstavnik EU i države članice EU "vrlo jasno" stavili do znanja da je i napredak u implementaciji Ohridskog sporazuma neizbežno povezan sa napretkom Beograda i Prištine na putu ka EU.
Stano je dodao da će, ako partneri ne ispune svoje obaveze i dogovore koje su sklopili, "biti veoma ozbiljnih posledica", a, kako kaže, jedini koji će platiti ako ne bude pomaka u sprovođenju obaveza u okviru dijaloga su ljudi "u Srbiji i na Kosovu".
A kako bi se zaista i dogodilo da Kosovo posle 11 godina formira Zajednicu opština sa srpskom većinom - neophodan je novi pristup u dijalogu svih uključenih strana, ističe Ognjen Gogić.
"Ali za neki novi format dijaloga moraćemo da sačekamo da se završe izborni procesi u Evropi i Americi i da vidimo nevi sastav Evropskog parlamenta i Evropske komisije koji bi mogli da ustanove neki novi pristup dijalogu, a i da vidimo koja će administracija nastaviti da vodi Ameriku. I u zavisnosti od toga će zavisiti budući pristup dijalogu i svim otvorenim pitanjima", zaključuje sagovornik Glasa Amerike.
U tekstu su korišćeni pojedini materijali Radio televizije Srbije
