Mnoge elektrane u SAD koriste prirodni gas umesto uglja za proizvodnju struje, smanjujući ispuštanje ugljen-dioksida, za koji naučnici kažu da doprinosi klimatskim promenama. Ljudi koji zavise od proizvodnje uglja u Apalačkim planinama u istočnom delu SAD smatraju da pad proizvodnje uglja ugrožava njihovu egzistenciju.
Rudnik uglja Pričard u okrugu Logan u Zapadoj Virdžiniji i dalje radi. Taj rudnik zapošljava 55 rudara, koji su godišnje plaćeni preko 60.000 dolara i proizvodi više od pola miliona tona uglja godišnje. Medjutim, budućnost ovog rudnika je neizvesna. Konkurencija manje skupog prirodnog gasa potiskuje potražnju za ugljem. Glavni menadžer rudarskih operacija, Roki Hekvort kaže da stvarna opasnost dolazi od rastućih regulatornih mera i cene koju treba platiti da bi se zadovoljili standardi rudarskih operacija u skladu sa propisima Agencije za zaštitu prirodne sredine.
„Za poslednju dozvolu koju smo dobili, trebalo nam je više od tri godine, a koštala nas je milion i dvesto hiljada dolara. To je - pre nego što smo uopšte počeli sa radom. Sa sadašnjom neizvesnošću - poslednjih nekoliko godina Agencija za zaštitu prirodne sredine povukla je dozvole, nakon što je proces počeo, pa čak i kada su bile izdate. Da li stvarno želite da preuzmete takav rizik na sebe?“
Veliki deo novca namenjen za dozvole, kaže Hekvort, ide za obnovu planinskih vrhova koji su bili uklonjeni da bi se otvorili površinski kopovi i obezbedilo da operacije ne zagade lokalnu vodu.
Jedan broj rudnika u toj oblasti je zatvoren, a biznisi imaju poteškoća. Džim Vinkler je vlasnik kompanije „American Hydraulic and Rebuild“, koja proizvodi rezervne delove za rudarsku opremu. Ta kompanija je ranije imala dva puta veći broj radnika, koji su radili po 10 sati dnevno.
"Od prošle do ove godine, naša radna snaga je smanjena za 40 odsto. Moji ljudi rade osmočasovnu smenu, ali samo četiri dana nedeljno. Spremam se da otpustim četiri zaposlena. Dvojica od njih rade za mene već 20 godina. To mi je bila najteža stvar koju sam ikada učinio. Nikada nikog nisam otpustio.“
Suvlasnik radionice za popravku automobila, „Busted Knuckle,“ Ešli Džastis kaže da ekonomska neizvesnost uzrokuje veliki psihološki stres.
„Obeshrabrujuće je videti da gubimo ljude koje smo znali ceo svoj život, da se oni sele širom SAD, da bi se zaposlili ili penzionisali.“
Državni senator u Zapadnoj Virdžiniji, Art Kirkendol kaže da američka vlada vodi ekonomski rat protiv rudnika uglja da bi podstakla korišćenje čistijih goriva i smanjila globalno zagrejavanje.
„Mislim da imamo neku vrstu ratnog stanja, da bi se proizvodnja uglja smanjila do te mere da se regulatornim merama onemogući rudarski posao. A, i sami znate da ako imate proizvod, koji ne možete da prodate ili da ga proizvedete, na kraju ćete bankrotirati.“
Ljudi koji žive u delovima Apalačkog regiona su, kako on kaže, žrtve rata protiv proizvodnje uglja.
Rudnik uglja Pričard u okrugu Logan u Zapadoj Virdžiniji i dalje radi. Taj rudnik zapošljava 55 rudara, koji su godišnje plaćeni preko 60.000 dolara i proizvodi više od pola miliona tona uglja godišnje. Medjutim, budućnost ovog rudnika je neizvesna. Konkurencija manje skupog prirodnog gasa potiskuje potražnju za ugljem. Glavni menadžer rudarskih operacija, Roki Hekvort kaže da stvarna opasnost dolazi od rastućih regulatornih mera i cene koju treba platiti da bi se zadovoljili standardi rudarskih operacija u skladu sa propisima Agencije za zaštitu prirodne sredine.
„Za poslednju dozvolu koju smo dobili, trebalo nam je više od tri godine, a koštala nas je milion i dvesto hiljada dolara. To je - pre nego što smo uopšte počeli sa radom. Sa sadašnjom neizvesnošću - poslednjih nekoliko godina Agencija za zaštitu prirodne sredine povukla je dozvole, nakon što je proces počeo, pa čak i kada su bile izdate. Da li stvarno želite da preuzmete takav rizik na sebe?“
Veliki deo novca namenjen za dozvole, kaže Hekvort, ide za obnovu planinskih vrhova koji su bili uklonjeni da bi se otvorili površinski kopovi i obezbedilo da operacije ne zagade lokalnu vodu.
Jedan broj rudnika u toj oblasti je zatvoren, a biznisi imaju poteškoća. Džim Vinkler je vlasnik kompanije „American Hydraulic and Rebuild“, koja proizvodi rezervne delove za rudarsku opremu. Ta kompanija je ranije imala dva puta veći broj radnika, koji su radili po 10 sati dnevno.
"Od prošle do ove godine, naša radna snaga je smanjena za 40 odsto. Moji ljudi rade osmočasovnu smenu, ali samo četiri dana nedeljno. Spremam se da otpustim četiri zaposlena. Dvojica od njih rade za mene već 20 godina. To mi je bila najteža stvar koju sam ikada učinio. Nikada nikog nisam otpustio.“
Suvlasnik radionice za popravku automobila, „Busted Knuckle,“ Ešli Džastis kaže da ekonomska neizvesnost uzrokuje veliki psihološki stres.
„Obeshrabrujuće je videti da gubimo ljude koje smo znali ceo svoj život, da se oni sele širom SAD, da bi se zaposlili ili penzionisali.“
Državni senator u Zapadnoj Virdžiniji, Art Kirkendol kaže da američka vlada vodi ekonomski rat protiv rudnika uglja da bi podstakla korišćenje čistijih goriva i smanjila globalno zagrejavanje.
„Mislim da imamo neku vrstu ratnog stanja, da bi se proizvodnja uglja smanjila do te mere da se regulatornim merama onemogući rudarski posao. A, i sami znate da ako imate proizvod, koji ne možete da prodate ili da ga proizvedete, na kraju ćete bankrotirati.“
Ljudi koji žive u delovima Apalačkog regiona su, kako on kaže, žrtve rata protiv proizvodnje uglja.