Sudeći prema podacima Svetske federacije za borbu protiv dijabetesa, ta bolest pogađa više od 370 miliona ljudi širom sveta.
Višak šećera ili glukoze u vašoj krvi nije dobar. Ali zdrav organizam reguliše to putem insulina, koji proizvodi pankreas. Ako organizam to ne radi, bilo zbog genetike ili nezdravog načina života, dijabetičari moraju da usvoje dosadnu rutinu neprestanog praćenja nivoa šećera u krvi i ubrizgavanja insulina do kraja svog života.
Insulinski monitori i aparati za ubrizgavanje, nazvani insulinske pumpe su dostupni, ali do sada, stvaranje automatskog šprica koji ne zahteva praćenje, pokazalo se kao težak problem. Posle skoro 20 godina rada na tome, naučnici na univerzitetu Harvard, među kojima i Frenk Dojl, kažu da su možda blizu njegovog rešavanja.
“U osnovi, koristimo model pacijenta, komjuterski, matematički model da bi prognozirali u budućnost. Tako smo dobili naznake o tome kako prethodni insulin utiče na buduću glukozu, kako će se prethodna putanja glukoze ponašati u narednih sat ili dva.”
Naučnici kažu da bi automatske insulinske pumpe trebalo da se nađu na tržištu u narednih pet godina. Pronalaženje leka za dijabetes moglo bi da bude još bolje, a ovi miševi možda su ključ rešenja.
U vrsti dijabetesa uzrokovanog genetskim faktorima, ljudski imunološki sistem uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Supstanca slična želatinu, napravljena u laboratoriji Instituta za tehnologiju Masačusetsa, štiti te ćelije od napada.
“Možemo da uzmemo ta ljudska ostrvca iz matičnih ćelija i zapravo lečimo miševe dijabetičare mesecima. Takođe se pokazalo da kod primata mi možemo da stavimo te loptice novog materijala u prostor abdomena i vidimo da one ne stvaraju tkivo ožiljka, što je veoma važan korak ka razmišljanju da ih koristimo kod ljudi”, navodi Danijel Anderson sa Instituta za tehnologiju Masačusetsa.
Naučnici se nadaju da će na ovaj ili onaj način ili možda kombinacijom pristupa, doneti olakšanje dijabetičarima u narednih nekoliko godina.