Najviši zvaničnici Evropske unije pozvali su na uvodjenje čvršće centralne kontrole potrošnje 17 članica evrozone u najnovijem pokušaju da reše dužničku krizu. Plan za spasavanje evrozone predstavili su predsednici Evropskog saveta Herman Van Rompuj, Evropske komisije Žoze Manuel Baroso, Evrogrupe Žan-Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. Oni su upozorili da je od vitalnog značaja da se “koriguju neodržive fiskalne politike” pojedinačnih članica evrozone. Ministri finansija Nemačke, Francuske, Italije i Španije večeras razgovaraju u nastojanju da smanje nesuglasice u pogledu budućnosti evrozone, uoči samita EU koji počinje u četvrtak.
Mnogi opisuju predstojeći samit EU kao “ključan”, ali ima sve manje nade da će on proizvesti konkretnija rešenja za zaustavljanje dužničke krize, uprkos apelu predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Barozo .
“Ova kriza je najveća pretnja svemu što smo postigli u izgradnji Evrope u poslednjih šezdeset godina. Pošto smo suočeni sa ovako teškom realnošću, stajanje u mestu nije opcija. Veliki skok napred je ono što nam je sada potrebno.”
Barozo ističe da je jedini put napred uspostavljanje veće finansijske integracije, i stvarne bankarske i fiskalne unije. U izveštaju koji je Barozo izradio sa trojicom visokih zvaničnika predlaže se stvaranje bankarske unije sa ministarstvom finansija za jedinstvenu valutu i izdavanje zajedničkih evropskih obveznica, čemu se protivi Nemačka.
Za to vreme, Španija je i zvanično zatražila evropski finansijski paket pomoći kako bi izvršila dokapitalizaciju svojih banaka. Medjutim, pritisak tržišta nije popustio i kratkoročni troškovi zaduživanja Španije su govoto utrostručeni u odnosu na prošli mesec. Agencija za procenu kreditnog rejtinga “Mudis” ponovo je smanjila rejting 28 španskih banaka, što je dovelo do povećanja troškova zaduživanja.
“To uništava poverenje naših investitora jer pokazuje kako nas drugi doživljavaju, kako ljudi u drugim zemljama vide našu likvidnost. Tako da, s jedne strane to sprečava investitore da kupuju naše obveznice, a s druge strane, zbog toga moramo da plaćamo veoma visoku kamatu”, kaže analitičarka Viktorija Tore.
Analitičari upozoravaju da će evropski paket pomoći primorati španske kreditore da se otarase svojih deonica u glavnim španskim kompanijama. I dok troškovi španskog zaduživanja rastu, povećavaju se i troškovi zaduživanja Italije, koja ove nedelje iznosi na aukciju veliku količinu svojih obveznica. To doprinosi strahovanjima da će Rim biti sledeća zemlja koja će tražiti pomoć Evrope.
U medjuvremenu, Kipar je postao peta članica evrozone koja je od Evrope zatražila hitnu finansijsku pomoć. Treća najmanja ekonomija evrozone zatražila je finansijsko spasavanje pošto, prema izveštajima, nije uspela da obezbedi kredite od Kine ili Rusije.
“Cenu za ovo će verovatno platiti radnici, jer će morati da ograniče potrošnju, a najviše će platiti oni u javnom sektoru”, smatra Kipranin Andreas Janaku.
Kipar je već neko vreme u nevoljama a pre godinu dana je izgubio pristup medjunarodnom tržištu kapitala. Bankarski sektor Kipra u velikoj meri je povezan sa grčkim. Zvaničnici evrozone kažu da je zemlji potreban paket pomoći u iznosu od oko 10 milijardi evra – što je više od polovine obima njegove ekonomije.
Mnogi opisuju predstojeći samit EU kao “ključan”, ali ima sve manje nade da će on proizvesti konkretnija rešenja za zaustavljanje dužničke krize, uprkos apelu predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Barozo .
“Ova kriza je najveća pretnja svemu što smo postigli u izgradnji Evrope u poslednjih šezdeset godina. Pošto smo suočeni sa ovako teškom realnošću, stajanje u mestu nije opcija. Veliki skok napred je ono što nam je sada potrebno.”
Barozo ističe da je jedini put napred uspostavljanje veće finansijske integracije, i stvarne bankarske i fiskalne unije. U izveštaju koji je Barozo izradio sa trojicom visokih zvaničnika predlaže se stvaranje bankarske unije sa ministarstvom finansija za jedinstvenu valutu i izdavanje zajedničkih evropskih obveznica, čemu se protivi Nemačka.
Za to vreme, Španija je i zvanično zatražila evropski finansijski paket pomoći kako bi izvršila dokapitalizaciju svojih banaka. Medjutim, pritisak tržišta nije popustio i kratkoročni troškovi zaduživanja Španije su govoto utrostručeni u odnosu na prošli mesec. Agencija za procenu kreditnog rejtinga “Mudis” ponovo je smanjila rejting 28 španskih banaka, što je dovelo do povećanja troškova zaduživanja.
“To uništava poverenje naših investitora jer pokazuje kako nas drugi doživljavaju, kako ljudi u drugim zemljama vide našu likvidnost. Tako da, s jedne strane to sprečava investitore da kupuju naše obveznice, a s druge strane, zbog toga moramo da plaćamo veoma visoku kamatu”, kaže analitičarka Viktorija Tore.
Analitičari upozoravaju da će evropski paket pomoći primorati španske kreditore da se otarase svojih deonica u glavnim španskim kompanijama. I dok troškovi španskog zaduživanja rastu, povećavaju se i troškovi zaduživanja Italije, koja ove nedelje iznosi na aukciju veliku količinu svojih obveznica. To doprinosi strahovanjima da će Rim biti sledeća zemlja koja će tražiti pomoć Evrope.
U medjuvremenu, Kipar je postao peta članica evrozone koja je od Evrope zatražila hitnu finansijsku pomoć. Treća najmanja ekonomija evrozone zatražila je finansijsko spasavanje pošto, prema izveštajima, nije uspela da obezbedi kredite od Kine ili Rusije.
“Cenu za ovo će verovatno platiti radnici, jer će morati da ograniče potrošnju, a najviše će platiti oni u javnom sektoru”, smatra Kipranin Andreas Janaku.
Kipar je već neko vreme u nevoljama a pre godinu dana je izgubio pristup medjunarodnom tržištu kapitala. Bankarski sektor Kipra u velikoj meri je povezan sa grčkim. Zvaničnici evrozone kažu da je zemlji potreban paket pomoći u iznosu od oko 10 milijardi evra – što je više od polovine obima njegove ekonomije.