Po rečima Danijela Hamiltona, direktora Centra za transatlantske odnose na Univerzitetu Džons Hopkins, administracija predsednika Obama je zainteresovana da evropski blok što pre konsoliduje svoje ekonomske prilike i nastavi sa svojim projektom jačanja i proširenja Evropske unije. Hamilton je takođe istakao da izjave u Londonu da bi Britanija mogla da napusti evropski blok, nisu naišle na dobar prijem u Beloj kući.
Hamilton je posebno istakao da je Filip Gordon, pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju tu poruku preneo svim svojim evropskim sagovornicima, a posebno britanskim partnerima.
“Mislim da je preneo poruku Predsednika Obame da SAD žele snažnu Evropu u cilju očuvanja transatlantskog partnerstva. Vašingtonu je potreban partner sa kojim može da podeli teret rešavanja niza postojećih izazova u svetu. Međutim, stagnacija koja vlada u Evropi, uključujući krizu u evrozoni, kao i pretnje da će Britanija istupiti iz bloka, ukazuju na na njenu trenutnu slabost. Umesno je i korisno da američki zvaničnici to Evropljanima direktno predoče.”
SAD su zabrinute zbog zastoja saradnje Nemačke i Francuske, dve zemlje koje još uvek igraju presudnu ulogu u izgradnji celovite Evrope, kaže Hamilton. Taj proces posebno otežavaju dve različite vizije evropskog oporavka, koje zastupaju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland.
“Iako, nemačko-francuska pokretačka snaga više nije ista kao što je nekad bila – jer je blok znatno proširen - bez složne akcije te dve države nema napretka. Kancelarka Merkel se nije u svemu slagala ni sa bivšim predsednikom Nikolom Sarkozijem, ali ipak su uspevali da sarađuju na fundamentalnim pitanjima Evropske unije. Verujem da će tako biti i sa predsednikom Olandom, prosto zato što Evropa nema drugog izlaza.”
Filip Gordon je britanskim sagovornicima uputio jezgrovitu poruku, koju je ovih dana ponovio i Predsednik Obama:
“Sa američkog stanovišta, Britanija kao članica Evropske unije vredi mnogo više, nego kao zemlja izvan tog bloka.”
Insistiranje britanske diplomatije na takozvana tri kruga spoljne politike preti da naruši međunarodni položaj Britanije.
“Britanci nikada nisu odredili šta čini prioritet njihove spoljne politike: Komonvelt, specijalne veze sa SAD, ili članstvo u Evropskoj uniji. Smatramo da je došlo vreme da se Britanija konačno opredeli. Sa američke tačke gledišta, istupanje Britanije iz Evropske unije umanjilo bi ne samo njen status evropske sile, već i njen status specijalnog partnera SAD. “
Amerika se zalaže za još snažnije ekonomske veze sa Evropom. U izradi je sveobuhvatan sporazum o stvaranju slobodne ekonomske zone koja će transformisati transtatlantski entitet, tvrdi Hamilton.
“Ukidanjem restrikcija na putničke letove između Evrope i SAD, na primer, obezbedilo bi gotovo preko noći novih 80.000 radnih mesta. Uniformisanjem standarda u farmaceutskoj industriji, cena lekova bi dramatično pala. Slično bi bilo i sa uvođenjem usklađenih normi u automobilskoj i drugoj vrsti prerađvačke industrije. A tek, šta bi za evropsku privredu značili američki alternativni energetski resursi, kojih će za samo nekoliko godina biti na pretek. Uštede koje bi se postigle obezbedile bi ne samo niže cene, već i bolje plate i evropskim i američkim radnicima.”
Vrednost ekonomija na dve strane Atlantika, mogla bi već do sredine ovog veka da poraste sa sadašnjih 35 na 100 hiljada milijardi dolara godišnje. Bio bi to ekonomski džin bez premca, zaključio je Hamilton.
Hamilton je posebno istakao da je Filip Gordon, pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju tu poruku preneo svim svojim evropskim sagovornicima, a posebno britanskim partnerima.
“Mislim da je preneo poruku Predsednika Obame da SAD žele snažnu Evropu u cilju očuvanja transatlantskog partnerstva. Vašingtonu je potreban partner sa kojim može da podeli teret rešavanja niza postojećih izazova u svetu. Međutim, stagnacija koja vlada u Evropi, uključujući krizu u evrozoni, kao i pretnje da će Britanija istupiti iz bloka, ukazuju na na njenu trenutnu slabost. Umesno je i korisno da američki zvaničnici to Evropljanima direktno predoče.”
SAD su zabrinute zbog zastoja saradnje Nemačke i Francuske, dve zemlje koje još uvek igraju presudnu ulogu u izgradnji celovite Evrope, kaže Hamilton. Taj proces posebno otežavaju dve različite vizije evropskog oporavka, koje zastupaju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland.
“Iako, nemačko-francuska pokretačka snaga više nije ista kao što je nekad bila – jer je blok znatno proširen - bez složne akcije te dve države nema napretka. Kancelarka Merkel se nije u svemu slagala ni sa bivšim predsednikom Nikolom Sarkozijem, ali ipak su uspevali da sarađuju na fundamentalnim pitanjima Evropske unije. Verujem da će tako biti i sa predsednikom Olandom, prosto zato što Evropa nema drugog izlaza.”
Filip Gordon je britanskim sagovornicima uputio jezgrovitu poruku, koju je ovih dana ponovio i Predsednik Obama:
“Sa američkog stanovišta, Britanija kao članica Evropske unije vredi mnogo više, nego kao zemlja izvan tog bloka.”
Insistiranje britanske diplomatije na takozvana tri kruga spoljne politike preti da naruši međunarodni položaj Britanije.
“Britanci nikada nisu odredili šta čini prioritet njihove spoljne politike: Komonvelt, specijalne veze sa SAD, ili članstvo u Evropskoj uniji. Smatramo da je došlo vreme da se Britanija konačno opredeli. Sa američke tačke gledišta, istupanje Britanije iz Evropske unije umanjilo bi ne samo njen status evropske sile, već i njen status specijalnog partnera SAD. “
Amerika se zalaže za još snažnije ekonomske veze sa Evropom. U izradi je sveobuhvatan sporazum o stvaranju slobodne ekonomske zone koja će transformisati transtatlantski entitet, tvrdi Hamilton.
“Ukidanjem restrikcija na putničke letove između Evrope i SAD, na primer, obezbedilo bi gotovo preko noći novih 80.000 radnih mesta. Uniformisanjem standarda u farmaceutskoj industriji, cena lekova bi dramatično pala. Slično bi bilo i sa uvođenjem usklađenih normi u automobilskoj i drugoj vrsti prerađvačke industrije. A tek, šta bi za evropsku privredu značili američki alternativni energetski resursi, kojih će za samo nekoliko godina biti na pretek. Uštede koje bi se postigle obezbedile bi ne samo niže cene, već i bolje plate i evropskim i američkim radnicima.”
Vrednost ekonomija na dve strane Atlantika, mogla bi već do sredine ovog veka da poraste sa sadašnjih 35 na 100 hiljada milijardi dolara godišnje. Bio bi to ekonomski džin bez premca, zaključio je Hamilton.