Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju ima visoke standarde u oblasti ljudskih prava, ali svedoci smo da je realnost drugačija, ocenila je danas Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i dodala da kad god je bezbednost prioritet, nevladine organizacije trpe.
Uoči Ministarskog saveta OEBS, u Beogradu se danas i sutra, održava Paralelna konferencija organizacija civilnog društva 2015, a Helsinški odbor za ljudska prava je jedan od organizatora ovog skupa, sa koga se daju prepruke zemljama članicama OEBS:
"Neke naše kolege i prijatelji nisu sa nama danas u Beogradu. Ne zato što nisu hteli, već zato što su bili sprečeni. Mislim na one branioce ljudskih prava koji se nalaze po zatvorima, jer su ustali u odbranu ljudskih prava. To je sramota. Naša je dužnost da upozorimo na kršenja ljudskih prava i mehanizme represije", poručuje Kisić.
Juri Džibladce, saradnik Centra za razvoj demokratije i ljudskih prava je rekao da je sve veći broj kršenja ljudskih prava u zemljama OEBS, a počeli smo da se navikavamo na to, upozorio je on. Džibladce je istakao da to čak postaje normalna stvar, a ne nešto pogrešno, zbog čega se stiče utisak da se živi u vreme produžene krize i da zemljama članicama OEBS nije stalo do ljudske dimenzije:
"Frustracija raste, zato što je situacija na terenu je sve teža i sve teže je ispuniti obaveze iz helsinškog završnog akta, primeniti principe prihvaćene pre 40 godina, kao vrednosti u koje verujemo i za koje se borimo."
Stalni predstavnik Srbije u OEBS Vuk Žugić podsetio je da se ove godine završava predsedavanje Srbije tom organizacijom, a da je godina obilovala brojnim izazovima od krize u Ukrajini, terorističkih napada i migrantske krize. On je napomenuo da su važni segmenti srpskog predsedavanja bili i sloboda udruživanja i okupljanja, zaštita nacionalnih manjina, sprečavanje zločina iz mržnje.