Vest da je Srbija potpisala trogodišnji aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om je svakako dobra za Srbiju, ali na putu ekonomskih reformi pred Vladom su veliki izazovi - od otpuštanja zaposlenih u javnoj upravi, do rešavanja problema preduzeća u restituciji.
Stvari makar na papiru deluju jednostavno – Međunarodni monetarni fond se obavezao da obezbedi više od milijardu evra za podršku reformama u Srbiji. Ipak, najvažnija stvar, u tek potpisanom aranžmanu iz predostrožnosti sa MMF-om, nalazi se na drugoj strani sporazuma: Srbija se obavezala da će u naredne tri godine da uštedi milijardu i trista do milijardu i četiristo miliona evra, da otpusti 75.000 ljudi iz javne uprave i da obustavi subvencionisanje državnih gubitaša, kakvi su Srbijagas ili EPS.
"Ove kredite i aranžman smo dobili na osnovu obećanja. Ali sad ćemo mi ta obećanja u roku od tri godine morati da sprovodimo. To će se i kontrolisati na svaka tri meseca. Mi smo dobili veliku podršku za to što treba da uradimo, ali to neće biti lako. Biće otpora na raznim stranama i Vlada će morati da pokaže dobru dozu odlučnosti da sprovede to što je obećala", kaže novinar Novog Magazina, Mijat Lakičević.
Smanjenje budžetskog deficita Srbije biće ostvareno, između ostalog i kroz rešavanje preduzeća u restrukturiranju – osim što će biti ukinuto dosadašnje direktno davanje iz budžeta, oporavak pojedinih fabrika trebalo bi da doprinese oživljavanju vrlo mršave srpske privrede. Ali, ne treba gajiti iluziju da će ovo biti lako rešiv problem.
"Tu su preduzeća poput MSK, Petrohemije, Azotare. Da ne govorimo o Železari Smederovo. Zatim, ima tu drugih preduzeća – Prva petoletka, 14. oktobar, FAP, Fabrika vagona, Budimka. Raznih drugih preduzeća, gde će veći deo njih ići u stečaj, ili pak u likvidaciju. Manji deo njih će kroz proaktivne delovanje Vlade pronaći strateškog partnera", objašnjava ekonomista Saša Đogović.
Uprkos velikih najava, u poslednje dve godine strane investicije su veliki problem sa kojim se suočava ova Vlada – iz tog ugla, aranžman sa MMF-om treba shvatiti i kao poruku investitorima da se Srbija stabilizuje, da vraća svoje dugove i da uvodi red u sistem.
"Ne možete vi odmah – evo potpisali smo aranžman sa MMF-om i nagrnuće ovde investitori. To tako svakako ne ide. Ali je dobro zbog stabilnosti makroekonomskih prilika, recimo zbog stabilnijeg osciliranja deviznog kursa, da ne dođe do jačeg otklona investitora sa našeg tržišta, pa na taj način i odliva kapitala", ističe Đogović.
Kritična tačka ekonomskih reformi u Srbiji je pokretanje privrede i povećanje proizvodnje – bez toga, po mišljenju ekonomske javnosti, sav posao oko reformi bio bi bez smisla i cilja.
"Nama nije dovoljno da imamo stabilnost na nekom niskom nivou. Srbija mora da krene da se razvija. Proizvodnja mora da raste. Predviđeno je da to bude, sada u naredne dve godine jedan i po do dva odsto. To je malo. Možemo da kažemo – i to je dobro ako ostvarimo, ali to je malo. A da bi se i to ostvarilo vi morate da napravite ambijent koji će da privuče investicije", smatra Lakičević.
Mimo mera na ekonomskom planu, Vladu svakako čekaju i politički problemi koje će reforme doneti, a novinar Novog magazina Mijat Lakićević upozorava na velike otpore koji se tek mogu očekivati – kako oni javni, tako i oni manje vidljivi otpori.
"Tih podzemnih otpora, i podzemnog urušavanja reformi, biće jako mnogo. Tu treba velika ozbiljnost i upornost da se to ostvari."
A Đogović dodaje:
"Plaši me da ne dođe do primesa socijalne demagogije, populizma, da ne prevlada politikanstvo. Sve u cilju nekakvog dodvoravanja biračkom telu radi postizanja nekog političkog rejtinga."
Opasnosti i izazovi u sprovođenju reformi su svakako veliki, a dobra strana aranžmana sa MMF-om leži i u činjenici da će ova finansijska organizacija da nadgleda tempo sprovođenja mera i evetualno upozorava Vladu na probleme. Bez toga, nije isključeno da bi i ovaj sporazum i ove reforme propale kao mnoge pre njih.