Dok se Mađarska nada da će do kraja avgusta završiti izgradnju zida na svojoj južnoj granici, čiji je cilj da se zaustavi talas migranata, Srbija ponovo upozorava da će podizanje te ograde izazvati “humanitarnu katastrofu”.
U šipražju oko napuštene ciglane u Subotici, Sirijci i Avganistanci odmaraju se u hladovini, među otpadom, koji su ostavili oni koji su došli pre njih. Čekaju da padne noć pre nego što započnu da pešače ka mađarskoj granici. Svakog dana, tim humanitarne organizacije “Lekari bez granica” dolazi do granice, da bi pružao pomoć migrantima isrcpljenim od putovanja koje je, za neke - trajalo mesecima.
"Najčešće se susrećemo sa respiratornim infekcijama, gastrointestinalnim infekcijama, nekim problemima koštanog sistema, možda izmorenost zbog dugog puta", priča lekar Milena Radosavljević.
Jedan od migranata je došao iz Sirije, u nadi da će pronaći bolje obrazovanje i posao, ali pre svega u želji da pobegne od nasilja.
“Otići ću u Mađarsku, pa posle toga u Austriju, pa u Nemačku, jer želim da idem na fakultet, možda da radim. Samo želim jedan lep život. Svuda u Siriji su problemi. Tu je Asadova vojska, Islamska država, al-Kaida…”
Za mesec dana, Mađarska će “zapečatiti” granicu sa Srbijom - četiri metra visokom ogradom dugom 175 kilometara, kako bi se sprečio prolazak migranata.
Jedan stručnjak za migracije uporedio je stanje na severu Srbije sa onim u francuskoj luci Kale, gde se veruje da je od juna stradalo devet migranata pokušavajući da uđu u Evrotunel. Medjutim, humanitarna kriza u Srbiji će biti daleko većeg obima, upozorava Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila. Veruje se da je na Balkanu 100.000 ljudi ilegalno ušlo u Mađarsku od početka godine. Đurović kaže da mnogi imaju jasan cilj kuda idu.
“U Austriju, u Švedsku, Norvešku, jedan deo prema zemljama Beneluksa i samo mali broj prema Velikoj Britaniji. Uglavnom su vezani, prema onome što govore, za grupe svojih sunarodnika koji žive tamo, za rođake koji im pružaju podšrku i imaju već utvrđene zemlje i gradove gde idu”.
Vlada Srbije navodi da dnevno troši 15.000 evra za direktnu podršku migrantima, i otvorila je novi prijemni centar na jugu Srbije. Međutim, postoji velika zabrinutost, kaže za agenciju Rojters ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
“Bojimo se da se suočavamo sa humanitarnom katastrofom kada hiljade ljudi koji hoće da napuste Srbiju fizički neće moći da to urade”.
Mađarski zid verovatno neće sprečiti mnoge od njih da ipak predju granicu, ali će usporiti njihov prolazak. Preti opasnost da tako na severu Srbije nastanu velika, improvizovana, nehigijenska naselja, a zatim stiže i zima…
Madjarski premijer Viktor Orban želi da se ograda sa Srbijom završi do kraja avgusta.
Vulin ističe da se Srbija obratila EU tražeći pomoć u ublažavanju posledica velikog priliva migranata, ali se žali da evropski blok odugovlači sa tim merama. Zvaničnici EU odbacuju kritike, navodeći da je u toku finalizacija programa podrške u iznosu od 8 miliona evra zemljama zapadnog Balkana i Turskoj, počevši od septembra. Srbija će takođe imati pravo da zatraži kratkoročnu finansijsku pomoć, kao što je učinila posle katastrofalnih poplava 2014.