Britanija upozorava da je Sirija u opasnosti da postane „sledeća Bosna“. Britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg, izjavio je da to što sirijska vlada koristi teško naoružanje protiv stanovnika, a svet ne preduzima ništa da to spreči, povećava rizik od izbijanja građanskog rata i broja mrtvih u razmerama koje nisu viđene od raspada bivše Jugoslavije, pre 20 godina.
Sarajevo početkom 1990-ih. Vojska bosanskih Srba koristi artiljeriju i teško naoružanje protiv golorukih civila.
Homs, u Siriji, ovog meseca. Na video snimku, postavljenom na internet, očigledno se vidi otvaranje minobacačke vatre na civilne kuće. Verodostojnost snimka nije međutim mogla da bude potvrđena.
Britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg, tokom posete Pakistanu, upozorio je da Sirija ubrzano ide istim putem kao balkanske zemlje.
„Kao što vidimo, režim koristi teško naoružanje na područjima naseljenim civilima i potom šalje milicije da ubijaju i kolju narod. To podseća na Bosnu početkom 1990-ih. Prema tome, to ne bi trebalo da poredimo sa prošlogodišnjom situacijom u Libiji“.
Tokom tri godine, koliko je međunarodnoj zajednici bilo potrebno za intervenciju na Balkanu, procenjuje se da je poginulo sto hiljada ljudi – najviše u Evropi posle Drugog svetskog rata. Kampanja protiv bosanskih Srba koju je predvodio NATO, dovela je do završetka rata 1995.
Vilijam Hejg je optužio Rusiju da blokira diplomatske pokušaje prekida sirijske krize. Ipak, nije nagovestio da Zapad razmišlja o vojnoj intervenciji, mada je nije ni isključio.
„Svako nasilno rešenje bi jasno povećalo broj mrtvih i dovelo do mnogo većih patnji sirijskog naroda. Zbog toga tražimo da se sprovede Ananov plan“.
Britanski političar Pedi Ešdaun bio je visoki predstavnik Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini od 2002. do 2006. On kaže da razume poređenje sa Sirijom, ali samo do određene tačke.
„Ima mnogo razlika, a glavna je to što smo u Bosni mogli da dejstvujemo, ali smo odlučili da to ne radimo. Za to vreme u Siriji, voleli bismo da intervenišemo, ali ne možemo“.
Ešdaun kaže da je Zapad, intervenišući u Libiji, ispravno postupio kada je dozvolio da arapske zemlje preuzmu diplomatsko vođstvo. Sa Sirijom, kaže Ešdaun, previše se priča o promeni režima.
„Na žalost, izgleda da smo se vratili na ono što, moram da kažem, predvodi Vašington, pokušavajući da izgleda kao da to traži Zapad i pokušavajući da sve to predstavimo kao da je reč o uklanjanju jedinog ruskog prijatelja u regionu“.
Diplomatska svađa se nastavlja, dok Ujedinjene nacije upozoravaju na alarmantno povećanje nasilja u Siriji. U izveštaju Ujedinjenih nacija, sirijski vojnici se optužuju da zlostavljaju decu i koriste ih kao ljudski štit.
Sarajevo početkom 1990-ih. Vojska bosanskih Srba koristi artiljeriju i teško naoružanje protiv golorukih civila.
Homs, u Siriji, ovog meseca. Na video snimku, postavljenom na internet, očigledno se vidi otvaranje minobacačke vatre na civilne kuće. Verodostojnost snimka nije međutim mogla da bude potvrđena.
Britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg, tokom posete Pakistanu, upozorio je da Sirija ubrzano ide istim putem kao balkanske zemlje.
„Kao što vidimo, režim koristi teško naoružanje na područjima naseljenim civilima i potom šalje milicije da ubijaju i kolju narod. To podseća na Bosnu početkom 1990-ih. Prema tome, to ne bi trebalo da poredimo sa prošlogodišnjom situacijom u Libiji“.
Tokom tri godine, koliko je međunarodnoj zajednici bilo potrebno za intervenciju na Balkanu, procenjuje se da je poginulo sto hiljada ljudi – najviše u Evropi posle Drugog svetskog rata. Kampanja protiv bosanskih Srba koju je predvodio NATO, dovela je do završetka rata 1995.
Vilijam Hejg je optužio Rusiju da blokira diplomatske pokušaje prekida sirijske krize. Ipak, nije nagovestio da Zapad razmišlja o vojnoj intervenciji, mada je nije ni isključio.
„Svako nasilno rešenje bi jasno povećalo broj mrtvih i dovelo do mnogo većih patnji sirijskog naroda. Zbog toga tražimo da se sprovede Ananov plan“.
Britanski političar Pedi Ešdaun bio je visoki predstavnik Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini od 2002. do 2006. On kaže da razume poređenje sa Sirijom, ali samo do određene tačke.
„Ima mnogo razlika, a glavna je to što smo u Bosni mogli da dejstvujemo, ali smo odlučili da to ne radimo. Za to vreme u Siriji, voleli bismo da intervenišemo, ali ne možemo“.
Ešdaun kaže da je Zapad, intervenišući u Libiji, ispravno postupio kada je dozvolio da arapske zemlje preuzmu diplomatsko vođstvo. Sa Sirijom, kaže Ešdaun, previše se priča o promeni režima.
„Na žalost, izgleda da smo se vratili na ono što, moram da kažem, predvodi Vašington, pokušavajući da izgleda kao da to traži Zapad i pokušavajući da sve to predstavimo kao da je reč o uklanjanju jedinog ruskog prijatelja u regionu“.
Diplomatska svađa se nastavlja, dok Ujedinjene nacije upozoravaju na alarmantno povećanje nasilja u Siriji. U izveštaju Ujedinjenih nacija, sirijski vojnici se optužuju da zlostavljaju decu i koriste ih kao ljudski štit.