Novo istraživanje organizacije koja traži restituciju za žrtve nacističkog progona utvrdilo je da Amerikanci nedovoljno znaju o holokaustu, sistematskom progonu i ubistvu šest miliona Jevreja od strane nacista i njihovih saradnika. Isto istraživanje je pokazalo da više od 90 odsto veruje da deca treba da uče o tome u školi. Nedavno je u Vašingtonu otvorena izložbu o tome kako su SAD reagovala na sam genocidu, koji je trajao pre više od 70 godina.
Desetine ljudi u dugom redu stoje ispred Muzeja Holokausta čekajući da posete novu izložbu, čiji je kustos Danijel Grin.
Američki izolacionizam u periodu posle Prvog svetskog rata, zatim ksenofobija, rasizam i antisemitizma u Sjedinjenim Američkim Državama oblikovao je reagovanje na događaje u inostranstvu. I ekonomska kriza Velike depresije - svi ti uslovi su uticali na to kako su Amerikanci odgovorili na nacizam.
Interaktivne mape, rezultati ispitivanja javnog mnjenja i naslovne stranice novina iz tih vremena pokazuju da, uprkos znanja o postojanju nacističke Nemačke, Amerikanci su jedva nešto znali o masovnosti progona Jevreja. Istoričar Danijel Grin to naziva fenomenom "neuspele mašte".
"Stanovnici države Indijane mogli su u listu “Indianapolis Star” – iz septembra 1935. da čitaju o nirnberškim zakonima na osnovu kojih je Jevrejima te iste godine oduzimano državljanstvo. Poenta je u tome da niste morali da živite u velikom gradu, niti na istočnoj ili zapadnoj obali Sjedinjenih Država da bi mogli da čitate o opasnosti od nacizma. O tome se izveštavalo po celoj zemlji. Sjedinjene Države su 1939. uspostavile stroge kvote kojima je ograničavana imigracija."
Međutim, iako su mnogi mogli da uđu u zemlju legalno, prihvaćen je vrlo mali broj izbeglica. Svaki kofer na ovom mestu predstavlja 5.000 ljudi koji su čekali da dobiju američku vizu. Previše ih je umrlo bez da su je ikada dobili .
"Vreme čekanja na ulazak porasla je sa tri godine 1933-e na 11 godina tri godine kasnije. Preko 300.000 ljudi na listi čekanja za vize bili su rođeni u Nemačkoj".
U novembru 1938, Amerikanci su čuli za Kristalnu noć – pogrom čije su mete bile sinagoge i sitni preduzetnici. Te godine sprovedeno je niz anketa. Na pitanje da li podržavaju akcije nacista, 94 odsto Amerikanaca se izjasnilo protiv. Međutim, na pitanje da li treba primiti veći broj Nemaca, 71 odsto se izjasnilo i protiv toga. Izolacija je pobedila.
Tek nakon poraza nacista u maju 1945. godine, kao i fotografije logora smrti koje su počele da se pojavljuju u štampi i Amerikanci su videli pravu razmeru masakra. Izložba "Amerikanci i holokaust" je izazvala interesovanje o holokaustu i svest o opasnim savremenim paralelama.
“To se vidi u urgentnosti sa kojom je Klintonova administracija tretirala Kosovo i Bosnu i Hercegoviu kada su shvatili da je moguć genocid. Slična je bila i međunarodna reakcija na Ruandu,1990-tih. "
Izložba je podsetila mnoge na strahote holokausta i još jednom je pokazala da tišina i želja ljudi da se ograde od tuđe tragedije, lako mogu dovesti do katastrofe.