Građanski rat u Siriji koji traje 13 godina ponovo je u središtu pažnje javnosti zbog iznenadne ofanzive pobunjenika u kojoj su preuzeli Alep, jedan od najvećih gradova i centar trgovine i kulture Bliskog istoka. Ovo je najjači napad pobunjenika u poslednjih nekoliko godina, čiji su se destabilizujući efekti osetili i van granica Sirije.
Reč je o prvom opozicionom napadu na Alep od 2016, kada su snage predsednika Bašara el Asada, uz pomoć snažnih ruskih vazdušnih napada, preuzele grad od pobunjenika. Intervencija Rusije, Irana, libanskog Hezbolaha i drugih grupa omogućila je Asadu da ostane na vlasti i drži oko 70 odsto teritorije Sirije pod svojom kontrolom.
Aktuelni napad na Alep otvorio je još jednu mogućnost za eskalaciju na Bliskom istoku, gde već besni rat u Gazi i Libanu.
Robert Ford, poslednji američki ambasador u Siriji, ukazuje da su izraelski udari na mete Sirije i Hezbolaha, kao i primirje Izraela sa Libanom od prošle nedelje, mogli da stvore priliku za pobunjenike da krenu u akciju. Rusija, koja je glavi podržavalac Asada, preokupirana je ratom u Ukrajini.
Turski šef diplomatije Hakan Fidan je u ponedeljak rekao da napredovanje pobunjenika pokazuje da sirijski predsednik treba da se pomiri sa sopstvenim narodom i da započne dijalog sa opozicijom.
Fidan je, na konferenciji za novinare sa iranskim kolegom koji podržava Asada, rekao da postoji saglasnost da se zajedno sa Rusijom radi na postizanju mira posle upada pobunjenika u Alep. Turska podržava pobunjenike i za ponovnu eskalaciju konflikta krivi sirijsku vladu zato što odbija da uđe u dijalog sa opozicijom.
"Razvoj događaja potvrđuje da Damask mora da se pomiri sa sopstvenim narodom i legitimnom opozicijom. Turska je spremna da tome doprinese", kaže Fidan.
Zašto su važne borbe u Alepu?
U ratu između Asada i njegovih saveznika protiv opozicije, do sada je poginulo oko pola miliona ljudi, a Sirija je rasparčana. Počelo je 2011. protestima protiv Asada, u sklopu Arapskog proleća. Predsednik Sirije se nasilno obračunavao sa demonstrantima što je posle preraslo u širi konflikt koji je promenio političku mapu Evrope i uzrokovao da 6,8 miliona Sirijaca izbegne iz zemlje.
Otprilike 30 odsto teritorije Sirije kontrolišu opozicione snage. SAD imaju oko 900 vojnika na severoistoku zemlje, daleko od Alepa, kao odbranu od napada Islamske države. I SAD i Izrael izvode povremene udare na Siriju protiv vladinih snaga i ekstremističkih grupa koje podržava Iran. Turska takođe ima svoje snage u Siriji i uticaj na opozicione borce koji su upali u Alep.
Posle nekoliko godina bez velikih promena u preuzimanju teritorije između zaraćenih strana, aktuelna borba ima potencijal da potencijalno da promeni igru na terenu, kaže Čarls Lister, analitičar prilika u Siriji iz američkog Bliskoistočnog instituta.
Jedan od rizika je mogućnost da Islamska država vidi da je front ponovo otvoren, kaže Lister. Islamska država je 2014. godine proglasila kalifat na delovima teritorija Sirije i Iraka, dok američka vojska nije intervenisala i pomogla u njenom potiskivanju. Islamska država u Siriji i Iraku više ne kontroliše teritorije i nije poznato da ima ulogu u aktuelnim borbama. Ali, i dalje može da deluje kroz "spavače" u te dve zemlje.
Ford naglašava da borbe u Alepu mogu još više da destabilizuju situaciju jer mogu da uvuku Rusiju i Tursku - od kojih svaka štiti sopstvene interese u Siriji - u direktan sukob.
Šta se zna o grupi koja predvodi napad na Alep?
SAD i UN su dugo smatrale grupu koja predvodi napad na Alep - Hajat Tahrir al Šam (HTS) - terorističkom organizacijom.
Abu Mohamed al Golani postao je lider ispostave Al-Kaide u Siriji 2011. godine, u prvim mesecima rata. Mnogi u sirijskoj opoziciji su zbog toga negodovali i nadali se da se nasilni ekstremisti neće uključiti u rat protiv Asada.
Golani i njegovi borci su preuzeli odgovornost za smrtonosne bombaške napade, pretili napadima na zapadne snage, konfiskovale imovinu religijskih manjina i slale versku policiju da kontroliše kako se žene oblače.
Golani i HTS su u prethodnim godinama pokušavali da se promene, pa su se usredsredili na promovisanje civilne vladavine na svojim teritorijama, uz vojne akcije, kaže istraživač Aron Zelin. HTS je prekinula veze sa Al-Kaidom 2016, a Golani je uspeo da pobedi druge ekstremističke grupe na svojim teritorijama i da se predstavi kao zaštitnik drugih religijskih grupa. Prošle godine je dozvolio da se u Idlibu održi prva hrišćanska misa.
Administracija Donalda Trampa je 2018. prestala da direktno cilja Golanija, kaže Zelin, ali je HTS i dalje napadala specijalne američke snage, a poslednji napad je zabeležen 2022.
Kakva je istorija Alepa u ratu?
Grad Alep, koji je vekovima bio raskrsnica trgovačkih ruta, od 2010. trpi najjače udare građanskog rata u Siriji.
Pre rata, u tom gradu je živelo 2,3 miliona stanovnika. Pobunjenici su zauzeli istočni deo Alepa 2012, što je postalo simbol napredovanja opozicionih snaga.
Vladine snage, uz pomoć Rusije, su 2016. izvele vazdušne udare na grad. Ruske granate, rakete i improvizovane eksplozivne naprave sravnile su čitave kvartove Alepa sa zemljom. Opkoljeni pobunjenici su tada predali kontrolu nad gradom.
Ulazak ruske vojske bio je prekretnica u ratu i dozvolio je Asadu da ostane na teritoriji koju je kontrolisao.
Ove godine su u izraelskim udarima na Alep pogođeni skladište oružja Hezbolaha i položaji sirijskih vladinih snaga, saopštile su nezavisne posmatračke grupe.
Izrael, međutim, retko priznaje udare na Alep i druge mete u područjima pod kontrolom sirijske vlade.
