Dva američka ratna broda trebalo bi ove nedelje da stignu u Crno more, što je znak podrške koju administracija predsednika Džoa Bajdena pruža Ukrajini, dok se sve više strahuje da ruski predsednik Vladimir Putin razmatra napad na suseda Rusije.
Kremlj nadgleda najveće raspoređivanje ruskih snaga, tenkova i projektila duž granice sa Ukrajinom od aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine, navode ukrajinski i američki zvaničnici. Rusija je izvela najmanje tri vojne vežbe uz ukrajinsku granicu od sredine marta.
Bajden je prošle nedelje, prvi put od preuzimanja položaja predsednika, telefonom razgovarao sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim. Prema saopštenju iz Bele kuće, "potvrdio je odlučnu američku podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u svetlu nastavka ruske agresije u Donbasu i na Krimu".
Slanje ratnih brodova u Crno more trebalo bi da naglasi tu podršku.
Sukobi ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika u ukrajinskom regionu Donbas se zaoštravaju od kraja januara, a visoki zvaničnik Kremlja Dmitrij Kozak upozorio je da će puna eskalacija konflikta verovatno označiti "početak kraja" Ukrajine. I Kijev i zapadne zemlje ocenili su da Kozakova izjava predstavlja pretnju.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, osporio je tvrdnje o nagomilavanju snaga, ali je novinarima u Moskvi rekao da Rusija ima pravo da "premešta svoje oružane snage širom svoje teritorije". Ukrajinski predsednik je tokom prošlonedeljne posete Donbasu govorio o "velikoj eskalaciji".
U tom regionu je u subotu poginuo jedan ukrajinski vojnik, dok je jedan povređen, saopštili su ukrajinski vojni zvaničnici. To je četvrta ukrajinska žrtva borbi u Donbasu samo ovog meseca. Ukrajinci su saopštili da je vojnik poginuo nakon što su proruske snage otvorile vatru automatskim bacačima granata i minobacačima od 82 milimetra, koji su zabranjeni mirovnim sporazumom iz Minska, dogovorom potpisanim 2014. godine koji se često krši.
U Donbasu je od početka 2021. godine poginulo 26 ukrajinskih vojnika, mada su pojedini stradali u incidentima koji nisu povezane sa sukobima. Četiri ukrajinska vojnika poginula su u napadu proruskih snaga 26. marta.
Ukrajinske snage i proruski separatisti bore se za kontrolu nad istočnom Ukrajinom od ruske ankesije Krima, a u konfliktu je stradalo više od 14.000 ljudi.
Od pobede na predsedničkim izborima 2019. godine, Zelenski traži održavanje nove runde mirovnih pregovora u kojima bi učestvovali zapadni lideri. Ubrzo nakon izbora, uputio je direktan apel Putinu: Da li moramo da razgovaramo? Da. Hajde da to uradimo".
Kremlj i Kijev su kasnije te godine postigli sporazum o razmeni zarobljenika, što je podstakle nade u postizanje mirovnog dogovora koji bi zaustavio sedmogodišnji konflikt između Ukrajine i proruskih separatista, koji imaju podršku ruskih snaga.
Pojedini protivnici Zelenskog strahovali su da bi njegovi mirovni napori mogli da dovedu do osnivanja stalne ruske enklave u istočnim pokrajinama Donjecku i Lugansku. Međutim, Zelenski ne popušta kada je reč o pitanju ukrajinskog suvereniteta nad Donbasom i odbija da prihvati, kako navodi, ruske lažne tvrdnje o tome ko upravlja proruskim separatistima.
Pojedini analitičari ocenjuju da su nedavni ruski vojni potezi znak da je Moskva nezadovoljna Zelenskim, koji je takođe pokrenuo akciju protiv saveznika Kremlja u Ukrajini među kojima je i političar, tajkun i TV magnat Viktor Medvedčuk, prijatelj ruskog lidera.
Medvedčuk i njegova supruga su optuženi da su novcem iz naftnog postrojenja u Rusiji finansirali samoproglašene republike u istočnoj Ukrajini. Ukrajinske vlasti su zamrzle njegovu imovinu.
Velika eskalacija?
Analitičari su međutim podeljeni u pogledu pitanja koji je cilj nagomilavanja ruskih snaga, te da li Putin zaista namerava da pokrene vojnu ofanzivu ili samo testira odlučnost Zapada i Zelenskog.
"Velika invazija konvencionalnih snaga predstavljala bi veoma značajnu eskalaciju sedmogodišnje ruske kampanje agresije protiv Ukrajine", smatra Piter Dikinson iz američkog Atlantskog saveta.
"Od kako su izbili sukobi u istočnoj Ukrajini 2014. godine, Kremlj je pokušao da održi privid da nije odgovoran, tako što je rasporedio ograničen broj konvencionalnih trupa uz hibridne snage sastavljene od plaćenika, volontera i lokalnih saradnika. Ako budu angažovane ruske vojne jedinice koje se okupljaju blizu Ukrajine, to bi označilo potpuno novu fazu konflikta koja bi imala ozbiljne posledice po međunarodnu bezbednost", napisao je Dikinson u najnovijem izdanju biltena koji uređuje "Ukraine Alert".
Pojedine zapadne diplomate i analitičare alarmira zapaljiva retorika zvaničnika Kremlja uz način na koji ruski mediji, koje kontroliše država, izveštavaju o krizi. Prema ruskim medijskim izveštajima, Kijev planira ofanzivu u Donbasu, a prenose se i Kozakove izjave kojima se sugeriše da Ukrajina možda planira etničko čišćenje u tom regionu.
“Sve ukazuje na to da se Rusija priprema sa vojni upad u Ukrajinu. Putin uvek drži sve opcije otvorenim, ali vojni potezi i propaganda Kremlja ukrazuju na to da je blizu ruska vojna agresija", tvitovao je u nedelju Anders Aslund, visoki saradnik Atlantskog saveta i autor knjige "Russia's Crony Capitalism".
Međutm, drugi analitičari i diplomate smatraju da Kremlj podstiče burne reakcije zbog Donbasa više zbog domaćih nego međunarodnih razloga i da Putin pokušava da odvrati pažnju građana sa zahteva da se oslobodi opozicioni lider Aleksej Navalni čije je zdravlje, kako se izveštava, pogoršano u zatvoru.
Oni ističu da je raspoređivanje vojnih snaga možda deo izborne strategije uoči parlamentarnih izbora u Rusiji u septembru. Putinova popularnost je u padu, a njegova stranka "Jedinstvena Rusija" bi mogla da ima loš rezultat na izborima. Analitičari ocenjuju da bi izazivanje vanrednog stanja, bez vođenja punog rata, moglo da poboljša izglede za Putinovu stranku i da joj omogući da iskoristi talas patriotizma.
Taras Kuzio, akademik Nacionalnog univerziteta Kijeva ne veruje da Kremlj priprema Rusiju za punu invaziju Ukrajine "zato što bi to dovelo do dugog rata i potpunog kraha ruskih odnosa sa Zapadom".
Međutim, Kuzio ne odbacuje mogućnost da Kremlj želi kratak ali ograničen sukob i sugeriše da Moskva možda razmišlja da ponovi događaje iz Gruzije 2008. godine, kada je tadašnji predsednik Mihai Sakašvili odgovorio na provokaciju iz Južne Osetije i intervenisao, što je zatim dovelo do ruske oružane intervencije.
