Danas počinje konferencija Ujedinjenih nacija posvećena trgovini oružjem u svetu, a njeni organizatori su optimistčni da je moguće sklopiti sporazum o kontroli industrije koja godišnje donosi oko 80 milijardi dolara. Međutim, s obzirom da je za usvajanje bilo kakvog sporazuma neophodan konsenzus, svaka zemlja može da spreči dogovor.
Grad Azaz na severu Sirije krajem januara – gde je Glas Amerike pronašao dokaze da vladine snage koriste kasetne bombe. Ruske oznake na čaurama ukazuju su bombe stare više od 30 godina. Sirijska vlada poriče da koristi kasetne bombe, a Rusija tvrdi da ih ne isporučuje. Ali dokazi pokazuju drugačije, kaže Brajan Vud, šef odeljenja za kontrolu oružja organizacije „Amnesti internešenal“.
"Amnesti internešenal već najmanje nekoliko godina govori da to oružje treba zabraniti, da Siriji treba uvesti totalni embargo. Naravno, ako biste imali valjano sročen sporazum o trgovini oružjem, ova tragična situacija bi mogla da se ublaži", rekao je Vud.
On dodaje da je sirijski konflikt samo jedan od primera koji ilustruju ogroman globalni uticaj trgovine oružjem.
"Od Drugog svetskog rata smo imali gotovo četiri stotine oružanih sukoba. To je mnogo. A tu se čak i ne ubrajaju ljudi koji su poginuli u nasilju gangova, podlegli državnom ugnjetavanju, svi oni koji su ranjeni ili zlostavljani na razne načine.“
Prethodna Konferencija Ujedinjenih nacija o Sporazumu o trgovini oružjem, jula 2012, završena je bez dogovora. Ovog puta međutim postoji optimizam da će se pet stalnih članica Saveta bezbednosti Svetske organizacije saglasiti sa tekstom. Međutim, preostaje postizanje konsenzusa ostalih učesnika konferencije, kaže Brajan Vud.
"Ukoliko, na primer, Severna Koreja odbaci sporazum, tada on neće moći da bude usvojen konsenzusom. Moraće da se vrati nazad Generalnoj skupštini.“
Čak i među pristalicama kontrole trgovine oružjem, nema univerzalne saglasnosti.
"Sporazum o tgovini oružjem to neće sprečiti. Tgovinom oružjem dominira nekoliko veoma velikih zemalja – Sjedinjene Države, Britanija, Rusija, Kina, Francuska, Nemačka – i nijedna od njih ne čini ništa da bi prekinula sopstveno učešće u trgovini oružjem", rekao je Kej Stirmen iz londonske organizacije Kampanja protiv trgovine oružjem.
Stirmen kaže da mnoge zemlje koje podržavaju sporazum prodaju oružje vladama sa sumnjivim odnosom prema ljudskim pravima.
"Pogledajte Saudijsku Arabiju. Ona definitivno krši ljudska prava na razne načine. Nedemokratska je, zloupotrebljava, ograničava prava žena i dece, održava javna pogubljenja. Pa ipak, Ujedinjeno Kraljevstvo ne prestaje da prodaje oružje Saudijskoj Arabiji, koja je u stvari najveći kupac britanskog oružja.“
Britanski Forin ofis je odbio molbu za intervju, ali je dao saopštenje u kojem navodi da Britanija sporovodi rigoroznu kontrolu prodaje oružja i posebnu pažnju posvećuje optužbama za kršenje ljudskih prava. Trgovina oružjem cveta u celom svetu, a posmatrači kažu da će za uvođenje kontrole biti neophodan istorijski globalni sporazum.
Grad Azaz na severu Sirije krajem januara – gde je Glas Amerike pronašao dokaze da vladine snage koriste kasetne bombe. Ruske oznake na čaurama ukazuju su bombe stare više od 30 godina. Sirijska vlada poriče da koristi kasetne bombe, a Rusija tvrdi da ih ne isporučuje. Ali dokazi pokazuju drugačije, kaže Brajan Vud, šef odeljenja za kontrolu oružja organizacije „Amnesti internešenal“.
"Amnesti internešenal već najmanje nekoliko godina govori da to oružje treba zabraniti, da Siriji treba uvesti totalni embargo. Naravno, ako biste imali valjano sročen sporazum o trgovini oružjem, ova tragična situacija bi mogla da se ublaži", rekao je Vud.
On dodaje da je sirijski konflikt samo jedan od primera koji ilustruju ogroman globalni uticaj trgovine oružjem.
"Od Drugog svetskog rata smo imali gotovo četiri stotine oružanih sukoba. To je mnogo. A tu se čak i ne ubrajaju ljudi koji su poginuli u nasilju gangova, podlegli državnom ugnjetavanju, svi oni koji su ranjeni ili zlostavljani na razne načine.“
Prethodna Konferencija Ujedinjenih nacija o Sporazumu o trgovini oružjem, jula 2012, završena je bez dogovora. Ovog puta međutim postoji optimizam da će se pet stalnih članica Saveta bezbednosti Svetske organizacije saglasiti sa tekstom. Međutim, preostaje postizanje konsenzusa ostalih učesnika konferencije, kaže Brajan Vud.
"Ukoliko, na primer, Severna Koreja odbaci sporazum, tada on neće moći da bude usvojen konsenzusom. Moraće da se vrati nazad Generalnoj skupštini.“
Čak i među pristalicama kontrole trgovine oružjem, nema univerzalne saglasnosti.
"Sporazum o tgovini oružjem to neće sprečiti. Tgovinom oružjem dominira nekoliko veoma velikih zemalja – Sjedinjene Države, Britanija, Rusija, Kina, Francuska, Nemačka – i nijedna od njih ne čini ništa da bi prekinula sopstveno učešće u trgovini oružjem", rekao je Kej Stirmen iz londonske organizacije Kampanja protiv trgovine oružjem.
Stirmen kaže da mnoge zemlje koje podržavaju sporazum prodaju oružje vladama sa sumnjivim odnosom prema ljudskim pravima.
"Pogledajte Saudijsku Arabiju. Ona definitivno krši ljudska prava na razne načine. Nedemokratska je, zloupotrebljava, ograničava prava žena i dece, održava javna pogubljenja. Pa ipak, Ujedinjeno Kraljevstvo ne prestaje da prodaje oružje Saudijskoj Arabiji, koja je u stvari najveći kupac britanskog oružja.“
Britanski Forin ofis je odbio molbu za intervju, ali je dao saopštenje u kojem navodi da Britanija sporovodi rigoroznu kontrolu prodaje oružja i posebnu pažnju posvećuje optužbama za kršenje ljudskih prava. Trgovina oružjem cveta u celom svetu, a posmatrači kažu da će za uvođenje kontrole biti neophodan istorijski globalni sporazum.