Amerikanci izražavaju gnev i tugu zbog najnovije pucnjave, koja se u ponedeljak dogodila u glavnom gradu SAD, svega nekoliko blokova od američkog Kongresa. Međutim, retko ko je šokiran činjenicom da se takva pucnjava dogodila.
Policijski automobil u Njujorku stoji ispred kuće porodice osumnjičenog napadača Arona Aleksisa. Brenda Vilijams, komšinica koja se slabo seća mladića iz vremena pre nego što se preselio u Teksas, rastužena je zbog smrti nedužnih ljudi.
"Njegovo lice mi je poznato, i tako mi je žao zbog toga što se dogodilo ljudima u Vašingtonu. Znate, nešto stvarno mora da se uradi u vezi sa oružjem. Suviše mnogo oružja je na ulicama, kod mladih ljudi”.
Pozivi na strožiju kontrolu oružja bili su mnogo glasniji kada je, prošlog decembra, napadač ubio 26 osoba, od kojih su većina bila deca, u osnovnoj školi u Konektikatu. Međutim, zagovornici prava na posedovanje oružja suprostavljaju se tim pozivima tvrdnjom da kontrola oružja nije način da se spreče ubistva.
Među njima je stanovnik Los Anđelesa, Edgar Gevara.
"Pištolji i puške ne ubijaju ljude. Ljudi ubijaju ljude. Nije im potreban pištolj da ubiju nekoga. Mogu da upotrebe nož. Mogu da upotrebe šrafciger, bilo šta…”
Gevara smatra da bi strožiji zakoni o oružju stvorili prepreke za ljude kojima je oružje zaista potrebno zbog zaštite.
Robert iz Hjustona u Teksasu čak veruje da je potrebno još više oružja, kako bi ljudi mogli da pucaju i spreče napadača, koji je u ovom slučaju za kratko vreme ubio 12 osoba.
"Treba nam više oružja, više ljudi koji nose oružje, više zakona kojima se to dozvoljava. Onda bi bar postojala neka samoodbrana i napadač ne bi ubio 12 ljudi”.
Nikol Luna iz Kalifornije ističe da bi neki od napada mogli da se spreče boljom zaštitom mentalnog zdravlja.
"Mnogima od tih ljudi potrebna je pomoć, a ne dobiju potrebno lečenje, i onda počine ovakvo nasilje, što je užasno. Mislim da je trebalo da mnogo ranije preduzmemo nešto da se ovakve stvari spreče, i da postoji veća svest o mentalnom zdravlju”.
Debra Fajn preživela je oružani napad 7. juna u Santa Monici, u Kaliforniji. Ona napadača koji je ispalio pet metaka u nju opisuje kao osobu bez duše.
"Mnogo ljudi se pita o čemu razmišljaju ti napadači. Ja moram da vam kažem: pogledala sam ga u oči, sa razdaljine od 5, 6 metara, i u njemu nije bilo ničeg ljudskog. U tom trenutku on nije razmišljao ni o čemu, samo je želeo da uništava živote, tu nije bilo duše, nije bilo ničeg humanog u njemu”.
Nedavne pucnjave pokazuju da oružje koje može da u kratkom roku ubije mnogo ljudi često dospeva u ruke mentalno nestabilnih osoba. Amerikanci kažu da nešto mora da se uradi da se to spreči. Međutim, i dalje im izmiče rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve.
Policijski automobil u Njujorku stoji ispred kuće porodice osumnjičenog napadača Arona Aleksisa. Brenda Vilijams, komšinica koja se slabo seća mladića iz vremena pre nego što se preselio u Teksas, rastužena je zbog smrti nedužnih ljudi.
"Njegovo lice mi je poznato, i tako mi je žao zbog toga što se dogodilo ljudima u Vašingtonu. Znate, nešto stvarno mora da se uradi u vezi sa oružjem. Suviše mnogo oružja je na ulicama, kod mladih ljudi”.
Pozivi na strožiju kontrolu oružja bili su mnogo glasniji kada je, prošlog decembra, napadač ubio 26 osoba, od kojih su većina bila deca, u osnovnoj školi u Konektikatu. Međutim, zagovornici prava na posedovanje oružja suprostavljaju se tim pozivima tvrdnjom da kontrola oružja nije način da se spreče ubistva.
Među njima je stanovnik Los Anđelesa, Edgar Gevara.
"Pištolji i puške ne ubijaju ljude. Ljudi ubijaju ljude. Nije im potreban pištolj da ubiju nekoga. Mogu da upotrebe nož. Mogu da upotrebe šrafciger, bilo šta…”
Gevara smatra da bi strožiji zakoni o oružju stvorili prepreke za ljude kojima je oružje zaista potrebno zbog zaštite.
Robert iz Hjustona u Teksasu čak veruje da je potrebno još više oružja, kako bi ljudi mogli da pucaju i spreče napadača, koji je u ovom slučaju za kratko vreme ubio 12 osoba.
"Treba nam više oružja, više ljudi koji nose oružje, više zakona kojima se to dozvoljava. Onda bi bar postojala neka samoodbrana i napadač ne bi ubio 12 ljudi”.
Nikol Luna iz Kalifornije ističe da bi neki od napada mogli da se spreče boljom zaštitom mentalnog zdravlja.
"Mnogima od tih ljudi potrebna je pomoć, a ne dobiju potrebno lečenje, i onda počine ovakvo nasilje, što je užasno. Mislim da je trebalo da mnogo ranije preduzmemo nešto da se ovakve stvari spreče, i da postoji veća svest o mentalnom zdravlju”.
Debra Fajn preživela je oružani napad 7. juna u Santa Monici, u Kaliforniji. Ona napadača koji je ispalio pet metaka u nju opisuje kao osobu bez duše.
"Mnogo ljudi se pita o čemu razmišljaju ti napadači. Ja moram da vam kažem: pogledala sam ga u oči, sa razdaljine od 5, 6 metara, i u njemu nije bilo ničeg ljudskog. U tom trenutku on nije razmišljao ni o čemu, samo je želeo da uništava živote, tu nije bilo duše, nije bilo ničeg humanog u njemu”.
Nedavne pucnjave pokazuju da oružje koje može da u kratkom roku ubije mnogo ljudi često dospeva u ruke mentalno nestabilnih osoba. Amerikanci kažu da nešto mora da se uradi da se to spreči. Međutim, i dalje im izmiče rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve.