Ubistvo predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija u Dalasu u Teksasu, uvelo je zgradu Teksaškog skladišta školskih knjiga u istoriju. Uprkos višedecenijskim nastojanjima da se ta zloglasna zgrada sruši, to staro skladište je sada i muzej o ovoj tragediji i memorijal predsedniku Kenediju. Novinar Glasa Amerike Kejn Farabou istražuje jedinstvenu ulogu ovog muzeja, koji nastoji da ljudima pomogne da razumeju ubistvo Džona Kenedija.
Pucnji koji su odjeknuli na Dejli Plazi u Dalasu u Teksasu 22. novembra 1963. trajali su nešto manje od šest sekundi.
Ovi pucnji okončali su život predsednika Kenedija, ali su označili početak decenijama duge borbe da se taj grad pomiri sa svojom ulogom u jednom od najozloglašenijih momenata u američkoj istoriji.
Tadašnji zamenik šerifa Džin Bun jedan je od prvih policajaca koji su reagovali na pucnjavu. On kaže da je Dalas tog dana izgubio daleko više od predsednika.
„Skoro da smo se bojali da izađemo iz svog okruženja i kažemo ljudima da smo iz Dalasa“.
„Ovaj događaj je zaista bio izvor velikog srama za Dalas, sa kojim se grad, verujem nosi i danas, pedeset godina kasnije“, kaže profesor istorije na Južnom metodističkom univerzitetu Džefri Engel.
On dodaje da su se gradski funkcioneri u Dalasu dugo nosili sa time da izbalansiraju realnost tog atentata sa načinom na koji se on negativno - i nepravedno - odrazio na grad.
„Većina današnjih stanovnika Dalasa, nastoji da izađe iz senke i kaže ostalima u svetu: 'Mi nismo ovo, ne želimo da budemo upamćeni po tome. Iskreno rečeno, to nije imidž koji želimo da prezentiramo svetu'“.
Muzej na 6. spratu nekadašnjeg Teksaškog skladišta školskih knjiga nastoji da ukloni tu negativnu sliku Dalasa.
Odatle je, prema navodima policije, Li Harvi Osvald otvorio vatru na kolonu automobila u kojoj se nalazio i predsednik.
Sada je to muzej pun eksponata za koje izvršna direktorka Nikola Longford kaže da je zamišljen da objektivno objasni šta se dogodilo.
„Deo uloge Muzeja na šestom spratu je da stvori neutralnu teritoriju u originalnom prostoru, kako bi pomogao ljudima da razumeju šta se dogodilo 1963. i zašto to ima uticaj i danas“.
Muzej na šestom spratu otvoren je 1989. i sada je najveća turistička destinacija u Severnom Teksasu, jer privlači više od 350.000 ljudi godišnje.
„Dolaze brojne generacije ljudi iz zemalja širom sveta. Mi nastojimo da i dalje budemo relevantni i pomognemo da se stavi u perspektivu zašto je ova tema tako fascinantna za mnoge ljude“, priča Longford.
„Dobro je prikazan Kenedijev život, ali postavka ne seže dovoljno daleko kad je reč o atentatu. To smatram pogrešnim“, kaže Džim Tejg, jedini prolaznik na Dejli Plazi ranjen u napadu.
On i dalje veruje da je postaojala zavera da se ubije predsednik Kenedi. Uprkos njegovom uverenju da Osvald nije delovao sam, Longford ističe da je ovaj muzej mesto gde su istraženi svi aspekti tog ubistva.
„Mnoge zavere mogu lako biti razotkrivene, ali postoji veliki broj pitanja na koja nisu pruženi odgovori, zbog čega će ovaj atentat biti fascinantan za više budućih generacija“, kaže Nikola Longford.
Pedeset godina kasnije, Džin Bun ističe kako sada može ponosno da kaže ljudima da je rođen i da je odrastao u Dalasu, delimično zahvaljujući nastojanjima Muzeja na šestom spratu.
„Ako dođete ovde, vidite postavku i čujete priču stvarno možete u potpunosti da shvatite kako je to moglo da se desi bilo gde, u bilo koje vreme“.
Srećom, od tad nijedan američki predsednik nije ubijen, što posetu Muzeju na šestom spratu čini istinski jedistvenim doživljajem.
Pucnji koji su odjeknuli na Dejli Plazi u Dalasu u Teksasu 22. novembra 1963. trajali su nešto manje od šest sekundi.
Ovi pucnji okončali su život predsednika Kenedija, ali su označili početak decenijama duge borbe da se taj grad pomiri sa svojom ulogom u jednom od najozloglašenijih momenata u američkoj istoriji.
Tadašnji zamenik šerifa Džin Bun jedan je od prvih policajaca koji su reagovali na pucnjavu. On kaže da je Dalas tog dana izgubio daleko više od predsednika.
„Skoro da smo se bojali da izađemo iz svog okruženja i kažemo ljudima da smo iz Dalasa“.
„Ovaj događaj je zaista bio izvor velikog srama za Dalas, sa kojim se grad, verujem nosi i danas, pedeset godina kasnije“, kaže profesor istorije na Južnom metodističkom univerzitetu Džefri Engel.
On dodaje da su se gradski funkcioneri u Dalasu dugo nosili sa time da izbalansiraju realnost tog atentata sa načinom na koji se on negativno - i nepravedno - odrazio na grad.
„Većina današnjih stanovnika Dalasa, nastoji da izađe iz senke i kaže ostalima u svetu: 'Mi nismo ovo, ne želimo da budemo upamćeni po tome. Iskreno rečeno, to nije imidž koji želimo da prezentiramo svetu'“.
Muzej na 6. spratu nekadašnjeg Teksaškog skladišta školskih knjiga nastoji da ukloni tu negativnu sliku Dalasa.
Odatle je, prema navodima policije, Li Harvi Osvald otvorio vatru na kolonu automobila u kojoj se nalazio i predsednik.
Sada je to muzej pun eksponata za koje izvršna direktorka Nikola Longford kaže da je zamišljen da objektivno objasni šta se dogodilo.
„Deo uloge Muzeja na šestom spratu je da stvori neutralnu teritoriju u originalnom prostoru, kako bi pomogao ljudima da razumeju šta se dogodilo 1963. i zašto to ima uticaj i danas“.
Muzej na šestom spratu otvoren je 1989. i sada je najveća turistička destinacija u Severnom Teksasu, jer privlači više od 350.000 ljudi godišnje.
„Dolaze brojne generacije ljudi iz zemalja širom sveta. Mi nastojimo da i dalje budemo relevantni i pomognemo da se stavi u perspektivu zašto je ova tema tako fascinantna za mnoge ljude“, priča Longford.
„Dobro je prikazan Kenedijev život, ali postavka ne seže dovoljno daleko kad je reč o atentatu. To smatram pogrešnim“, kaže Džim Tejg, jedini prolaznik na Dejli Plazi ranjen u napadu.
On i dalje veruje da je postaojala zavera da se ubije predsednik Kenedi. Uprkos njegovom uverenju da Osvald nije delovao sam, Longford ističe da je ovaj muzej mesto gde su istraženi svi aspekti tog ubistva.
„Mnoge zavere mogu lako biti razotkrivene, ali postoji veliki broj pitanja na koja nisu pruženi odgovori, zbog čega će ovaj atentat biti fascinantan za više budućih generacija“, kaže Nikola Longford.
Pedeset godina kasnije, Džin Bun ističe kako sada može ponosno da kaže ljudima da je rođen i da je odrastao u Dalasu, delimično zahvaljujući nastojanjima Muzeja na šestom spratu.
„Ako dođete ovde, vidite postavku i čujete priču stvarno možete u potpunosti da shvatite kako je to moglo da se desi bilo gde, u bilo koje vreme“.
Srećom, od tad nijedan američki predsednik nije ubijen, što posetu Muzeju na šestom spratu čini istinski jedistvenim doživljajem.