Crna Gora mora da poboljša budžetsku disciplinu i naplatu prihoda jer Njemačka ne želi još jednu bolesnu ekonomiju kao novog člana Evropske unije, saopštio je danas u Podgorici, nakon radnog doručka sa crnogorskim ministrom finansija, njemački ambasador Pius Fišer.
Fišer je ministru finansija Radoju Žugiću i ostalim ambasadorima u Crnoj Gori, rekao da je javni dug Crne Gore 2007. godine bio na nivou od 27 odsto bruto domaćeg proizvoda, a danas je preko 53 odsto BDP-a.
‘Njemačka podržava pridruživanje Crne Gore EU, međutim ne bismo željeli da dobijemo još jednu bolesnu ekonomiju kao novog člana EU’, kazao je Fišer novinarima u Vili Gorica.
On tvrdi da se hitno mora poboljšati budžetska disciplina, borba protiv sive ekonomije i naplata prihoda.
‘Poseban naglasak je stavljen na pregovore za priključenje Crne Gore EU. Do kraja ove godine biće najvjerovatnije otvorena poglavlja 23 i 24, a nakon toga ostala poglavlja koja se tiču ekonomije i finansijske situacije’, naveo je Fišer.
Prema njegovim riječima, pogrešno je uvjerenje da se rast može ostvariti tako što će se finansirati putem deficita.
S obzirom na budžetsko stanje Crne Gore bilo je neophodno povećati stopu poreza na dodatu vrijednost i uvesti krizni porez, kaže Fišer.
‘U poređenju sa Francuskom ili Njemačkom, poreske stope u Crnoj Gori su još prilično niske, što ima prednost da privuče strane investitore. U Crnoj Gori stopa poreza na dobit je devet odsto, dok u Njemačkoj imamo progresivni sistem oporezivanja kada je u pitanju taj porez i moguće je da stopa bude i do 45 odsto’, objasnio je Fišer.
Ministar finansija, Radoje Žugić kazao je da nema snažnijeg i dinamičnijeg ekonomskog rasta bez finansijske stabilnosti, a to se može postići fiskalnom održivošću, zdravim bankarskim sistemom i konkurentnošću na mikro nivou.
‘Fiskalna stabilnost ide dobrim putem, efekti prethodnih hitnih mjera su pozitivni, a imamo progres u naplati u odnosu na izvršenja u prethodnom periodu. Takođe pripremamo nove sistemske, konzistentne mjere fiskalnog prilagođavanja sa osvrtom na dalje snaženje javnih finansija’, objasnio je Žugić.
On je najavio da je moguće da se Vlada zaduži kod domaćih banaka, jer bankarski sektor u Crnoj Gori posluje po svim propisanim parametrima, a istovremeno u bankama raste stepen likvidnosti koji ne korespondira sa aktivnošću kreditiranja.
Dodao je da je naplata od preko 100 miliona EUR prihoda omogućila da se ne donosi rebalans budžeta, ukoliko se i u decembru ostvare planom definisani javni prihodi.
U budžetu za narednu godinu, kaže Žugić, pripremljen je set od 13 fiskalnih mjera prilagođavanja kojima će biti obuhvaćen i aspekt proširenja osnovice poreza na imovinu, a najkasnije do kraja prvog kvartala donijeće se sve mjere fiskalnog prilagođavanja.
Fišer je ministru finansija Radoju Žugiću i ostalim ambasadorima u Crnoj Gori, rekao da je javni dug Crne Gore 2007. godine bio na nivou od 27 odsto bruto domaćeg proizvoda, a danas je preko 53 odsto BDP-a.
‘Njemačka podržava pridruživanje Crne Gore EU, međutim ne bismo željeli da dobijemo još jednu bolesnu ekonomiju kao novog člana EU’, kazao je Fišer novinarima u Vili Gorica.
On tvrdi da se hitno mora poboljšati budžetska disciplina, borba protiv sive ekonomije i naplata prihoda.
‘Poseban naglasak je stavljen na pregovore za priključenje Crne Gore EU. Do kraja ove godine biće najvjerovatnije otvorena poglavlja 23 i 24, a nakon toga ostala poglavlja koja se tiču ekonomije i finansijske situacije’, naveo je Fišer.
Prema njegovim riječima, pogrešno je uvjerenje da se rast može ostvariti tako što će se finansirati putem deficita.
S obzirom na budžetsko stanje Crne Gore bilo je neophodno povećati stopu poreza na dodatu vrijednost i uvesti krizni porez, kaže Fišer.
‘U poređenju sa Francuskom ili Njemačkom, poreske stope u Crnoj Gori su još prilično niske, što ima prednost da privuče strane investitore. U Crnoj Gori stopa poreza na dobit je devet odsto, dok u Njemačkoj imamo progresivni sistem oporezivanja kada je u pitanju taj porez i moguće je da stopa bude i do 45 odsto’, objasnio je Fišer.
Ministar finansija, Radoje Žugić kazao je da nema snažnijeg i dinamičnijeg ekonomskog rasta bez finansijske stabilnosti, a to se može postići fiskalnom održivošću, zdravim bankarskim sistemom i konkurentnošću na mikro nivou.
‘Fiskalna stabilnost ide dobrim putem, efekti prethodnih hitnih mjera su pozitivni, a imamo progres u naplati u odnosu na izvršenja u prethodnom periodu. Takođe pripremamo nove sistemske, konzistentne mjere fiskalnog prilagođavanja sa osvrtom na dalje snaženje javnih finansija’, objasnio je Žugić.
On je najavio da je moguće da se Vlada zaduži kod domaćih banaka, jer bankarski sektor u Crnoj Gori posluje po svim propisanim parametrima, a istovremeno u bankama raste stepen likvidnosti koji ne korespondira sa aktivnošću kreditiranja.
Dodao je da je naplata od preko 100 miliona EUR prihoda omogućila da se ne donosi rebalans budžeta, ukoliko se i u decembru ostvare planom definisani javni prihodi.
U budžetu za narednu godinu, kaže Žugić, pripremljen je set od 13 fiskalnih mjera prilagođavanja kojima će biti obuhvaćen i aspekt proširenja osnovice poreza na imovinu, a najkasnije do kraja prvog kvartala donijeće se sve mjere fiskalnog prilagođavanja.