Kolarčeva zadužbina u Beogradu zauzima posebno mesto u srcu srpskih umetnika koji žive u inostranstvu. Zato se veliki broj njih odazvao pozivu da učestvuje u dobrotvornim „Koncertima za Kolarac“, globalnoj manifestaciji u okviru koje će se prikupljati sredstva za nabavku novog koncertnog klavira za Kolarac. U petak je takav koncert održan i ovde, u Vašingtonu, a veče pred toga u Njujorku.
Gledaoci u Vašingtonu i Njujorku svojim donacijama su podržali kupovinu klavira za Kolarčevu zadužbinu, dok su ujedno uživali u nastupima umetnika srpskog porekla u SAD. Vašingtonski koncert održan je u koncertnoj sali Montgomeri koledža u Rokvilu uz podršku Kruga Orfelin. Organizovala ga je Sanja Grujić-Vlajnić, koja predaje muziku na ovom fakultetu i već desetak godina razvija interesovanje za srpsku muziku medju svojim američkim studentima i kolegama.
"Ja sam učestvovala u pravljenju koncepcije večerašnjeg koncerta, a ideja je bila da on bude raznovrstan, da budu uključeni naši duhovni koreni, naše foklorne melodije utkane u ozbiljnu muziku i džez i da bude svega po malo, sve oblasti muzike koje su predstavljene i na Kolarcu."
Koncerti za Kolarac nastali su kao ideja pijanistkinje Jasne Popović iz Njujorka i Mirjane Lazarević, direktora Muzičkog programa na Kolarcu. Na repertoaru u Vašingtonu bila je srpska izvorna i duhovna muzika, u izvodjenju kamernog hora Serbiana, koji od 1996. predstavlja sponu za dijasporu u Vašingtonu sa muzikom s prostora Balkana. Za članove hora, nastup za Kolarac imao je veliki emotivni značaj.
"Meni je Kolarac ikona - naša najsvečanija, najfantastičnija dvorana u kojom sam ja dugo nastupala pošto sam godinama radila u radio horu, tamo sam i penzionisana, i sve najlepše uspomene su vezane za Kolarčev univerzitet i ljude koji rade za tu našu salu koja treba da se održi i ostane ono što jeste", kaže umetnički direktor hora Gordana Balać.
Simpatije publike osvojio je učenik Gordane Balać, 15-godišnji pijanista Luka Jelenak, a zvuk džeza doneli su gosti iz Njujorka džez pijanista Vladan Mijatović i džez pevačica Sofija Knežević. Oni su prethodne večeri nastupali na “Koncertu za Kolarac” u Njujorku, koji je održan u parohijskom domu crkve Svetog Save. Medju 15-tak učesnika, a bili su tu pijanisti, bubnjari, gitaristi, flautistkinja i operski pevači, kao i džez pevačica Alma Mićić koja nam je prenela deo atmosfere:
"Koncert je bio apsolutno sjajan, u njega su bile uključene neke od najvećih zvezda klasične I džez scene koji su poreklom sa naših prostora kao I nekoliko amatera koji se bave muzikom čisto iz ljubavi i hobija, i koji su želeli da se uključe u ovu akciju. Zaista je bilo izuzetno prijatno, šarmantno, sjajno posećeno i vrlo uspešno finansijski što se tiče Kolarca.”
Alma Mićić dodaje da je i sama emotivno vezana za salu u kojoj je održala jedan od svojih prvih većih nastupa, 1994. godine.
I dok činjenica da u državnom budžetu nema novca za klavir za Kolarac zvuči zabrinjavajuće, srpski umetnici u SAD podsećaju da je finansiranje putem donacija uobičajeni način funkcionisanja kulturnih institucija u Americi, čak i kada je reč o retkim institucijama koje dobijaju državne subvencije, kao što je Kenedi centar u Vašingtonu. Po svemu sudeći, Srbija se kreće ka vremenu u kojem će razvoj kulture sve više morati da podržavaju privatni donatori, sledeći uostalom primer samog Ilije Milosavljevića Kolarca.
Gledaoci u Vašingtonu i Njujorku svojim donacijama su podržali kupovinu klavira za Kolarčevu zadužbinu, dok su ujedno uživali u nastupima umetnika srpskog porekla u SAD. Vašingtonski koncert održan je u koncertnoj sali Montgomeri koledža u Rokvilu uz podršku Kruga Orfelin. Organizovala ga je Sanja Grujić-Vlajnić, koja predaje muziku na ovom fakultetu i već desetak godina razvija interesovanje za srpsku muziku medju svojim američkim studentima i kolegama.
"Ja sam učestvovala u pravljenju koncepcije večerašnjeg koncerta, a ideja je bila da on bude raznovrstan, da budu uključeni naši duhovni koreni, naše foklorne melodije utkane u ozbiljnu muziku i džez i da bude svega po malo, sve oblasti muzike koje su predstavljene i na Kolarcu."
Koncerti za Kolarac nastali su kao ideja pijanistkinje Jasne Popović iz Njujorka i Mirjane Lazarević, direktora Muzičkog programa na Kolarcu. Na repertoaru u Vašingtonu bila je srpska izvorna i duhovna muzika, u izvodjenju kamernog hora Serbiana, koji od 1996. predstavlja sponu za dijasporu u Vašingtonu sa muzikom s prostora Balkana. Za članove hora, nastup za Kolarac imao je veliki emotivni značaj.
"Meni je Kolarac ikona - naša najsvečanija, najfantastičnija dvorana u kojom sam ja dugo nastupala pošto sam godinama radila u radio horu, tamo sam i penzionisana, i sve najlepše uspomene su vezane za Kolarčev univerzitet i ljude koji rade za tu našu salu koja treba da se održi i ostane ono što jeste", kaže umetnički direktor hora Gordana Balać.
Simpatije publike osvojio je učenik Gordane Balać, 15-godišnji pijanista Luka Jelenak, a zvuk džeza doneli su gosti iz Njujorka džez pijanista Vladan Mijatović i džez pevačica Sofija Knežević. Oni su prethodne večeri nastupali na “Koncertu za Kolarac” u Njujorku, koji je održan u parohijskom domu crkve Svetog Save. Medju 15-tak učesnika, a bili su tu pijanisti, bubnjari, gitaristi, flautistkinja i operski pevači, kao i džez pevačica Alma Mićić koja nam je prenela deo atmosfere:
"Koncert je bio apsolutno sjajan, u njega su bile uključene neke od najvećih zvezda klasične I džez scene koji su poreklom sa naših prostora kao I nekoliko amatera koji se bave muzikom čisto iz ljubavi i hobija, i koji su želeli da se uključe u ovu akciju. Zaista je bilo izuzetno prijatno, šarmantno, sjajno posećeno i vrlo uspešno finansijski što se tiče Kolarca.”
Alma Mićić dodaje da je i sama emotivno vezana za salu u kojoj je održala jedan od svojih prvih većih nastupa, 1994. godine.
I dok činjenica da u državnom budžetu nema novca za klavir za Kolarac zvuči zabrinjavajuće, srpski umetnici u SAD podsećaju da je finansiranje putem donacija uobičajeni način funkcionisanja kulturnih institucija u Americi, čak i kada je reč o retkim institucijama koje dobijaju državne subvencije, kao što je Kenedi centar u Vašingtonu. Po svemu sudeći, Srbija se kreće ka vremenu u kojem će razvoj kulture sve više morati da podržavaju privatni donatori, sledeći uostalom primer samog Ilije Milosavljevića Kolarca.
