Moderna medicina uglavnom se oslanja na lekove za izlečenje ili ublažavanje poremećaja, ali za neka stanja lekari koriste elektrostimulaciju. Pejsmejker, na primer pomaže oslabljenom srcu da održava redovne otkucaje. Naučnici sada koriste elektronske signale u mozgu, kako bi olakšali simptome Parkinsonove bolesti. Elektrostimulacija mogla bi uskoro da se koristi i za mnoge druge zdravstvene probleme.
Samo to što može da hoda i komunicira sa ljudima, veliki poklon je poklon za Dejvida Dusnapa. Parkinsonova bolest bila je otporna na uobičajene tretmane, pa su lekari ugradili elektrode, duboko u njegov mozak.
“Zapravo su izbušili rupu u mojoj lobanji i postavili implante unutra”.
Sistem za duboku stimulaciju mozga, razvijen u korporaciji Medtronik, sastoji se od dva dela. Tankih žica ugrađenih u deo mozga povezanog sa pokretima i baterije koja proizvodi električne signale. Pre ugradnje implanta, Dusnap kaže da nije mogao čak ni u kratku šetnju.
“Povratilo mi je život. Ta procedura bila je fenomenalna za mene. Onaj ko me nije video pre toga, ne može ni da zamisli kako je to bilo. Levu stranu tela nisam mogao da koristim”.
Na Univerzitetu Rajs, elektroinženjer i neuronaučnik Keleb Kamiri koristi stimulaciju mozga u eksperimentima na pacovima. Iako zna da je taj tretman delotvoran, Kamiri kaže da istraživači još nisu sigurni na koji način.
“Verovatno ga pokrećemo suprotno od onoga kako bi trebalo da funkcioniše, već na novi način, koji omogućava pokretima da se spontano dogode ili da prestane drhtavica”.
Kemiri kaže da elektrostimulacija može da prevari mozak tako što imitira funkciju koju hemijska supstanca dopamin vrši u kontrolisanju pokreta. Za borbu protiv drugih poremećaja, Kamiri želi da razvije sistem stimulacije mozga, koji će da funkcioniše sa povratnom spregom za podešavanje sopstvenog izlaznog signala.
Predlažemo da uzmemo to i da ga proširimo u mnogo komplikovaniji procesor, kao u mobilnom telefonu, koji može da propusti dolazeće signale, koje bi zapravo dobijali iz mozga u realnom vremenu, razumeli ih i zatim oblikovali stimulaciju mozga kao odgovor na to”.
On kaže da bi takav sistem mogao da pomogne osobama koje imaju epilepsiju, bipolarni poremećaj i druge probleme. Ali Kemiri dodaje da naučnici najpre treba da otklone nekoliko manjih problema.
“Ne znamo koji signal da koristimo i ne znamo kako da oblikujemo stimulaciju”.
U nameri da odgovori na ta pitanja, Kalebu Kamiriju pomaže grant koji je dobio od Nacionalne naučne fondacije. On veruje da bi u narednih pet godina mogao da bude napravljen eksperimentalni aparat za olakšavanje nekih mentalnih poremećaja, baš kao što je aparat za stimulaciju pomogao Dejvidu Dusnepu da ponovo počne da hoda.
Samo to što može da hoda i komunicira sa ljudima, veliki poklon je poklon za Dejvida Dusnapa. Parkinsonova bolest bila je otporna na uobičajene tretmane, pa su lekari ugradili elektrode, duboko u njegov mozak.
“Zapravo su izbušili rupu u mojoj lobanji i postavili implante unutra”.
Sistem za duboku stimulaciju mozga, razvijen u korporaciji Medtronik, sastoji se od dva dela. Tankih žica ugrađenih u deo mozga povezanog sa pokretima i baterije koja proizvodi električne signale. Pre ugradnje implanta, Dusnap kaže da nije mogao čak ni u kratku šetnju.
“Povratilo mi je život. Ta procedura bila je fenomenalna za mene. Onaj ko me nije video pre toga, ne može ni da zamisli kako je to bilo. Levu stranu tela nisam mogao da koristim”.
Na Univerzitetu Rajs, elektroinženjer i neuronaučnik Keleb Kamiri koristi stimulaciju mozga u eksperimentima na pacovima. Iako zna da je taj tretman delotvoran, Kamiri kaže da istraživači još nisu sigurni na koji način.
“Verovatno ga pokrećemo suprotno od onoga kako bi trebalo da funkcioniše, već na novi način, koji omogućava pokretima da se spontano dogode ili da prestane drhtavica”.
Kemiri kaže da elektrostimulacija može da prevari mozak tako što imitira funkciju koju hemijska supstanca dopamin vrši u kontrolisanju pokreta. Za borbu protiv drugih poremećaja, Kamiri želi da razvije sistem stimulacije mozga, koji će da funkcioniše sa povratnom spregom za podešavanje sopstvenog izlaznog signala.
Predlažemo da uzmemo to i da ga proširimo u mnogo komplikovaniji procesor, kao u mobilnom telefonu, koji može da propusti dolazeće signale, koje bi zapravo dobijali iz mozga u realnom vremenu, razumeli ih i zatim oblikovali stimulaciju mozga kao odgovor na to”.
On kaže da bi takav sistem mogao da pomogne osobama koje imaju epilepsiju, bipolarni poremećaj i druge probleme. Ali Kemiri dodaje da naučnici najpre treba da otklone nekoliko manjih problema.
“Ne znamo koji signal da koristimo i ne znamo kako da oblikujemo stimulaciju”.
U nameri da odgovori na ta pitanja, Kalebu Kamiriju pomaže grant koji je dobio od Nacionalne naučne fondacije. On veruje da bi u narednih pet godina mogao da bude napravljen eksperimentalni aparat za olakšavanje nekih mentalnih poremećaja, baš kao što je aparat za stimulaciju pomogao Dejvidu Dusnepu da ponovo počne da hoda.