Državni sekretar je naglasio da je sloboda veroispovesti pravo svakog ljudskog bića. Keri je takodje rekao da se Severna Koreja u ovogodišnjem izveštaju izdvaja zbog “apsolutnog gušenja verskih aktivnosti”. On je takodje pomenuo rusku vladu zbog kaznenih mera protiv onog što naziva ekstremizmom kako bi opravdala surove mere protiv vernika. Državni sekretar je kritikovao i kineske vlasti zbog maltretiranja hrišćana, muslimanskih Ujgura, kao i hapšenja tibetanskih budističkih sveštenika koji poseduju fotografije Dalaj Lame.
U izveštaju Stejt departmenta navodi se da su milioni ljudi prošle godine isterani is svojh domova zbog verskih ubedjenja što je najveći broj u skorijoj istoriji. Takodje se ističe da je u konfliktnim područjima masovno raseljavanje postalo “opasna norma”.
Medju zemljama koje su kritikovane zbog verske netolerantnosti ili propusta da zaštite verske manjine su i Saudijska Arabija, Iran, Bangladeš, Šri Lanka, Pakistan, Bahrein, Egipat, Eritreja, Sudan, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan, Vijetnam i Kuba.
Upozoreno je i na porast antisemitizma i antimuslimanskih uverenja u nekim zemljama EU, pri čemu su pomenute Belgija, Madjarska, Italija, Letonija, Švedska i Velika Britanija.
Za Srbiju, Crnu Goru i Kosovo, u izveštaju Stejt Departmnenta navodi se da ustavi tih zemalja garantuju verske slobode i da njihove vlade generalno poštuju te slobode.
Za Srbiju se medjutim ističe da neki zakoni i mere uvode ograničenja na verske slobode. Ukazuje se da Srpska pravoslavna crkva ima preferencijalni tretman. a u manjoj meri to važi i za drugih šest "tradicionalnih" verskih grupa. S druge strane, registrovanje "netradicionalnih" verskih grupa je otežano. Takodje se ističe da reagovanje policije na verski motivisan vandalizam i netolerantnost retko dovodi do hapšenja i podizanja optužnica i da su pripadnici manjinskih verskih grupa izloženi diskriminaciji u društvu, a ponekad i fizičkim napadima.
Za Crnu Goru se navodi da su nastavljene tenzije izmedju Srpske pravoslavne crkve i Crnogorske pravoslavne crkve, posebno u vezi sa sporovima u pogledu vlasništva i pitanjem koja crkva je zvanični predstavnik pravoslavne vere u zemlji. Pomenuti su i slučajevi zlostavljanja i diskriminacije na verskoj osnovi čemu su, kako se navodi, doprineli i pojedini verski lideri.
U delu izveštaja o Kosovu ističe se da se verski lideri žale na nedostatak adekvatnih mehanizama za registrovanje i sticanje pravnog statusa verskih grupa. Pominje se i da su predstavnici Srpske pravoslavne crkve prijavili brojne incidente, uključujući kradju i vandalizam, medju kojima je i skrnavljenje više pravoslavnih grobalja u januaru. Takodje se ističe da su primećeni porast antisemitske retorike kao i veća aktivnost konzervativnih muslimanskih organizacija i islamističkih frakcija.