U svom šestom godišnjem izveštaju o stanju slobodnog izražavanja na interentu, Fridom Haus je ustanovio da su slobode na internetu opale u 32 od 65 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, uglavnom zbog davanja većih ovlašćenja obaveštajnim agencijama da sprovode elektronski nadzor gradjana.
"Vidimo da vlade usvajaju nove zakone i direktive kojima se proširuje njihov pravni kapacitet da sprovode nadzor, uzimaju korisničke podatke. Takodje vidimo širenje tehnologija za elektronsku prismotru širom sveta, kako u sredinama sa većom demokratijom, tako i u zemljama gde su vlade zloupotrebljavale te tehnologije u prošlosti, i koristile ih protiv aktivista za ljudska prava, novinara koji su kritikovali režim i drugih sličnih grupa”, kaže Lora Rid, analitičarka Fridom Hausa.
Rid, koja je obavljala istraživanja za izveštaj “Sloboda interneta 2015”, kaže da su vlade takodje počele da više uklanjaju sadržaje koje smatraju uvredljivim sa interneta, umesto da ih jednostavno blokiraju, i sve češće se okreću samim internet kompanijama da to sprovedu.
"Zato sada, kada vidimo da vlade napadaju kritičare na samom izvoru, na internetu, to je definitivno razlog za zabrinutost, u smislu da je takav sadržaj uklonjen zauvek, niko ne može da mu pristupi ni unutar ni van zemlje… Sve to prati pritisak, pritisak na kompanije za društvene medije, na pojedince, bilo kroz sudski progon ili druge faktore zastrašivanja. Mislim da je ta vrsta zaokreta u načinu na koji se sprovodi cenzura nešto što je upadljivo u ovogodišnjem izveštaju.”
U 65 zemalja obuhvaćenih izveštajem živi otprilike 88 odsto svetskih korisnika interneta. Medju njima, oko 50 vlada je hapsilo korisnike interneta zbog izražavanja političkih ili društvenih komentara na internetu – što je skok u odnosu na 38 zemalja iz prošlogodišnjeg izveštaja.
Kina je označena kao najveći kršitelj slobode interneta na svetu 2015, a drugo i treće mesto zauzimaju Sirija i Iran. Bliski istok je region sa najmanjom slobodom interneta na svetu, zbog stalne represije onlajn disidenata u Iranu i Saudijske Arabije koja neke komentare na internetu kažnjava bičevanjem, pa čak i smrću.
Konflikt koji traje izmedju Rusije i Ukrajine je takodje doveo do smanjenja ranga obe zemlje na listi Fridom Hausa, drugu godinu za redom, budući da su obe strogo kažnjavale kritičare. Nekim korisnicima interneta u istočnoj Ukrajini fizički su pretile paravojne grupe naklonjene Moskvi.
S druge strane, u 15 od 65 nacija zabeležen je napredak. Medju njima je Kuba, koja je posle normalizacije diplomatskih odnosa sa SAD prepolovila cenu pristupa internetu i pokazala veću toleranciju prema Kubancima koji na internetu kritikuju Havanu.
U izveštaju se ističe da je aktivizam i dalje primarni pokretač širenja slobode izražvanja na internetu, kao što je bila ključna presuda Evropskog suda pravde u slučaju “prava da budeš zaboravljen” – zahteva koji su prvobitno podneli digitalni aktivisti.