Novinari još ne znaju detalje o mentalnom stanju Omara Matina, 29-godišnjeg napadača koji je otvorio vatru u noćnom klubu u Orlandu u nedelju ujutro i tom prilikom usmrtio 50 osoba, u najgorem masovnom napadu u američkoj istoriji. Ali u intervjuu za Vašington Post, njegova bivša supruga Sitora Jusufi opisala ga je kao nestabilnu osobu, koja bi „samo došla kući i počela da je udara.“ Taj podatak će verovatno ponovo pokrenuti debatu o načinima da se spreči da oružje dođe do ruku kriminalaca i mentalno obolelih. Kako prenosi Kerol Pirson, uprkos percepcijama, mentalne bolesti i oružano nasilje ne idu često zajedno.
Ovo već postaje tužna, zastrašujuća rutina - posle oružanog napada u Sjedinjenim Državama, ljudi odaju poštu žrtvama, neki ostave balone, drugi polože cveće. Neki plaču. Tragedija je okovala naciju. A, zatim stižu pozivi za strožijim zakonima kojima bi se sprečilo da mentalno bolesne osobe imaju pristup oružju. U specijalnoj emisiji na televizijskoj mreži Si En En, jedan šerif je predsedniku Obami postavio sledeće pitanje.
“Šta biste uradili da sprečite masovnu pucnjavu i teroristički napad i kako da uhvatimo one sa mentalnim oboljenjima i kriminalce? To je pravi problem ovde. Kako da ih nateramo da poštuju zakon?”
Međutim, pravi problem mogao bi da bude u tome što većina Amerikanaca pogrešno veruje da će akt nasilja pre da počini neko ko je mentalno bolestan, nego prosečna osoba.
“Većina osoba sa mentalnom bolešću nije nasilna prema drugima, a većina nasilja u Sjedinjenim Državama, oružanog nasilja, na primer, nije izazvano mentalnim problemima”, kaže Bet Meginti sa Univerziteta Džordž Vašington.
Meginti kaže da izveštavanje medija podstiče uverenje da oružano nasilje i mentalne bolesti idu zajedno, dok zapravo, kaže ona, mentalno stanje može da se poveže sa samo 4 odsto svih slučajeva nasilja u Sjedinjenim Državama.
“I u slučaju da imamo idealan zdravstveni sistem za mentalno zdravlje koji tretira sve kada im je potrebno i daje im delotvorne tretmane, mogli bismo verovatno da sprečimo samo 3 do 5 procenata nasilja, dok bi 95 do 97 odsto ostalo netaknuto.”
Takva percepcija mentalnih bolesti ljudima zamagli ispravno rasudjivanje.
“U današnje vreme ljudi veruju da je mentalna bolest ta koja izaziva neku akciju ili aktivnosti, i jednom kada dobiju takav odgovor, oni ne razmišljaju o tome da li je mogao da postoji neki drugi uzrok, ili da otkriju da su i neke druge stvari mogle da utiču na to što se dogodilo”, upozorava Pol Đionfrido iz organizacije Mentalno zdravlje Amerika.
Stručnjaci se slažu da uzroci oružanog nasilja nisu dovoljno proučeni i da moraju da budu istraženi kako bi se sprečile smrti ili broj ubistava makar budu manji.