Sve učestaliji napadi na nevladin sektor kroz medije i društvene mreže, iznenađujuće sudske presude i otvoreni fizički napadi na aktiviste i društvene manjine, značajno su u 2016. pogoršali stanje ljudskih prava u Srbiji. Istovremeno, rast desnice u Evropi i na Zapadu generalno, donosi promene u kojima će delovanje boraca za ljudska prava postajati samo sve važnjije, ocenjeno je na konferenciji nevladinih organizacija koje se bave ljudskim i manjinskim pravima.
Uprkos trudu vlasti da se marginalizuje nevladin sektor, on je doprineo vidljivosti manjinskih grupa, rekla je Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava. "Politička klima i nedostatak političke volje da se bavi ljudskim pravima, drže Srbiju u situaciji da su ljudska prava na niskom nivou", rekla je ona.
Biserko je navela da nedavni napadni na nevladin sektor podrivaju demokratski potencijal društva, te da su uz organizacije civilnog društva, na stalnom udaru države i slobodni mediji.
Ona je iznela podatak da je prema poslednjim podacima iz 2014. broj zaposlednih u civilnom sektoru bio oko 7.000 i da su ta udruženja na ime poreza na dohodak zaposlenih uplatila oko tri miliona evra, a fondacije još pola miliona. "Ne samo da se te organizacije zalažu za vrenosti civilnog društva i ne samo da su važan pokretač akcija, već i pružaju mogućnost ljudima, pogotovo mladima, da dobiju zaposlenje i da se bave važnim temama“, rekla je Biserko.
Borka Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju rekla je da je možda potrebno iznova definisati šta je to civil. Civil je, nastavila je, neko ko je preostao posle rata i tranzicije i neko ko kopa po kontejneru jer je rat nastavljen samo drugim sredstvima.
U sferi javnog govora, rekla je, nema zajedničkog imenitelja. Najveća nevladina organizacija u Srbiji je, paradoksalno, Vlada Srbije.
Osvrćući se na situaciju u Evropi, Pavićević je primetila da danas Nemačka i Austrija čuvaju mir u Evrpi, dok Velika Britanija ide udesno.
"Pred nama će se uskoro naći veliki zadaci, onda kada naiđe sledeći talas pitanja ljudsih prava", rekla je ona i ocenila da je sada na sceni talas populizma i da će on sigurno izazvati težnje da se "oslobodimo" ljudskih prava - "nema mutietničkog, nema multikulturnog, nema više demokratije, sad smo mi na redu", opisala je ona nadolazeće trendove.
"To su velika pitanja, naročito ono što radi Rusija. Mislim da vreme borbe za ljudska prava tek dolazi, to što radimo će biti užasno važno, jer će cela desnica biti uskoro u problemu", rekla je Borka Pavićević.
Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra skrenula je pažnju na to da je nasilje prema ženama u poslednje vreme vrlo intenzivirano i da društvena klima čini da se i nasilnici organizuju i da su napadi na organizacije koje pomažu ugroženim ženama sve češći i neprijatniji. Navela je da se, osim napada po medijima, aktivistkinje napadaju i putem društvenih mreža, da njihove fotografije kruže po internetu i da se one nazivaju "kancerom društva", "rušiteljkama porodica" i slično, a da ima i slučajeva kada budu fizički presretnute.
"Mi nemamo strah, ali kad bi oni bili više organizovani u neku grupu, ne bi nam bilo prijatno", rekla je Macanović i ocenila da je reč mahom o nasilnicima koji su u slučajeima u kojima su organizacije zastupale žene žrtve, osuđeni zbog nasilja u porodici i koji zbog toga često nemaju pristup deci.
"Iako je njihova motivacija privatna i lična, vidi se da se javni diskurs preselio u privatni prostor i dao im krila. Ako imate tabloide i izjave poslanika u skupštini, nasilnici misle da je skroz normalno da nas kače po netu uz preteće poruke. Naša poruka je - koliko god pokušavaju da nas zastraše, mi nećemo nikad odustati", rekla je Bobana Macanović.
Jovana Prusina iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenila je da je "sezona lova" na Inicijativu otvorena, da ih nazivaju izdajnicima, stranim plaćenicima i slično.
"Ne mogu biti optimistična, trenutno se dešava da u društvu nemamo kosenzus ni šta mislimo o Slobodanu Miloševiću, što bi trebao da je bazična stvar za koju se misli da smo je prevazišli, pa se vodi debata da li mu dizati spomenik i da li da ponovo bude počs građanin Leskovca. Ni to čak nismo prevazišli", rekla je ona.
Ona je skrenula pažnju na pritiske javnosti kojima su izloženi aktivisti Inicijative, zbog akcija u kojima učestvuju. "Šta god da radim, okruženi smo policijom. Ne pričam sad kakva je saradnja, nego kakvu simboliku to ostavlja, kao da mi radimo nešto pogrešo i da mi treba da smo u kordonu", reka je Prusina.
Ksenija Radovanović iz Inicijative "Ne davimo Beograd", inače arhitektica, podsetila je da je ta grupa građana nastala još pre nezakonitog rušenja objekata u beogradskoj Savamali.
"Projekat izgradnje luksuznih stanova i kule u sklopu Beograda na vodi, proglašen za projekat od nacionalnog značaja, a mi koji smo postavljali pitanja o projektu, zakona i procedura, mi smo proglašeni proglašeni pretnjom po nacionalnu bezbednost. To smo saznali pre neki dan, postoji sumnja da predstavljamo pretnju i da su nam telefoni prisluškivani. Tu vest da se građani prisluškuju verovatno bez sudskog rešenja i pravnog razloga, čini se, mediji nisu preneli osim par izuzetaka, što dosta govori o stanju u medijima", rekla je ona.
Živi se u paralelnim realnostima, nastavila je. "Čitam o sebi i prijateljima u vestima koje su nasovljene sa planovima za ubijanje premijera, da mi predvodimo samo formalno protestе, da iza nas stoje SAD, CIA, Soros, Rokfeler, da su nam ciljevi da izazovemo sukobe sa policijom i pristalicama SNS... To bi bilo smešno, ali danas posle nekoliko meseci imamo papir misnista da ta sumnja taboida nešto znači", rekla je Radovanović. "Prvo izađete u Informeru, onda se pojavite na društvenim mrežama, sa fotografijama, onda uslede pretnje, onda to prijavite pa sistem reaguje sporo… Sve to može da donese do većih posledica za koje se nadamo da se neće desiti. Reagujemo tako što kažemo da nas baš briga, da se ne plašimo i to je to", poručila je Ksenija Radovanović.
Tvrdnja da cenzura ne postoji u Srbiji, već da takve ocene šire opozicionari, nije cinizam, već "bezobrazluk", pošto ne predstavlja ništa drugo do negiranje istine i obmanjivanje javnosti ,rekla je Sanja Kljajić iz pokreta Podrži RTV.
Ona je rekla da pitanje RTV-a nije pitanje samo novinara koji su tamo radili, nego pokazna vežba šta može svima da nam se dogodi ako ukažemo da je car go. "Ako se ne bude reagovalo na takve slučajeve, može biti pokazna vežba kako se mediji pripitomljavaju i šta može da donese propaganda na duže staze", rekla je Sanja Kljajić.
Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo govorila je o načinu na koji se na nevladin sektor pritisak vrši preko pravosuđa. Podsetila je na prekršajni postupak protiv Inicijative mladih za ljudska prava zbog akcije 7000, koja je bila posvećena obeležavanju godišnjice genocida u Srebrenici, kao i na slučaj podizanja čak 11 tužbi protiv poverenika za informacije od javnog značaja zbog njegovog rešenja da se Fondu za humanitarno pravo moraju dostaviti informacije u vezi sa počinjenim mogućim ratnim zločinima tokom sukoba na Kosovu.
Takođe, podsetila je na tužbe ministar policije Nebojše Stefanovića protiv Vesne Pešić i Peščanika, kao i na najnoviju njegovu tužbu protiv nedejnika Nin. Ona je te tužbe ocenila kao tužbe koje "tobože" podnose građani protiv medija, te da se, umesto da se govori o pravima civila ubijenhh tokom ratova i njihovih porodica ili zlostavljanih u Savamali, danas govori o pravima zvaničnika koji su umešani u kršenja ljudskih prava.
"Situacija se značajno menja, institucije u Srbiji štite ljudska prava odabranih" rekla je ona i podsetila na zabrinjavajući slučaj presude Apelacionog suda po kojoj je Fond kriv u slučaju protiv generala Dikovića, jer je izneo neproverene tvrdnje koje nisu na sudu dokazane. "Autentična dokumenta vojske, presude Haškog tribunala, sve to nije važno. Bitno je da sud nije potvrdio", podsetila je ona.
Staša Zajević iz Žena u crnom zapitala je da li živimo u državi čiji činovnici imaju bilo kakvu autonomiju u odnosu na izvršnu vlast. "Ovo je rat niskog izneniteta koji ima puno elemenata, da nas ućutka, da zastraši one koji su u našim mrežama. Moranlo se diskredituju i satanizaciju u cilju gašenja svih glasova u SRB. Narušavanje moranog integriteta znači da nismo dostojne da se bavimo ljudskim pravima i da dignemo ruke, ali - nećemo dići ruke", rekla je ona.
Određene grupacije u društvu tretiraju se kao narodni neprijatelji, ponajpre nacionalne i seksualne manjine, rekla je Kristina Todorović iz Jukoma. "Ko god digne glavu, targetira se", rekla je ona i precizirala da ne mora uvek da bude reč o fizčkim napadima, već da su napadi danas suptilniji, kroz medije i društvene mreže, dok se u javnosti stvara klima koja to podržava.
Ona je primetila da je pravosuđe sporo kad je reč o zaštiti ljudi koji ustaju protiv sistema i da se najčešće ostaje beskrajno dugo u fazi istrage.
Dragoslava Barzut, aktivistkinja Labrisa, koja je i sama bila žrtva fizičkog nasilja, rekla je da je tokom ove godine nasilje prema LGBT osobama postalo vidljivije. Od 28 slučajeva težih oblika nasilja, 12 je prijaveljno policiji, ali ni jedan slučaj nije procesuiran niti rešen, uključujući i napada na nju. "Za teško nasilje, pretnju smrću i pokušaj ubistva trans žene, mladć koji je pronađen i za koga postoje video snimci koji pokazuju da je on napadač, dobio kaznu od 30.000 dinara koju nije platio, da trans ženu ni jedan advokat nije hteo da brani jer je iz malog mesta u Srbiji. On je dobio advokata po službenoj dužnosti koji je bio vro motivisan da ga brani", rekla je Barzut i nastavila da je majka žrtve reagovala oštrim rečima u jednom trnutku u sudnici i da je zbog toga kažnjena sa 30.000 dinara, koje je morala odmah da plati.
Borka Pavićević je zaključila da svi navedeni primeri služe da se unese strah i sažanjeljenje. "Civili su ti za koje se oni plaše da će se udružiti, zato se ganjaju ljudi. Reč dana – pokret! Mi se ne plašimo! Važno je da svako pokaže da se ne plaši, jer to onda motiviše ljude oko nas da se ne plaše. Svet je u strahu, osnovno što radimo je proboj kroz strah. Ne treba nam sažaljenje, ne treba nam strah, treba nam katarza i treba nastaviti", rekla je Pavićević.