Linkovi

Kako funkcioniše sistem elektorskog koledža?


Jedan od elektora države Teksas Reks Tejter dobio je 35.000 elektronskih poruka u kojem ga pozivaju da ne podrži izbor Donalda Trampa, ali ne planira da to učini, iako je na primarnim izborima Republikanske stranke glasao za senatora Marka Rubija
Jedan od elektora države Teksas Reks Tejter dobio je 35.000 elektronskih poruka u kojem ga pozivaju da ne podrži izbor Donalda Trampa, ali ne planira da to učini, iako je na primarnim izborima Republikanske stranke glasao za senatora Marka Rubija

Američki birači izrazili su svoju volju pre više od mesec dana. Međutim, što se tiče američkog Ustava, predsednik tek treba da bude izabran. To je zbog staromodnog sistema koji su još u 18. veku uspostavili osnivači SAD, koji nikada nisu imali poverenje u javnost da će doneti mudru odluku.

Američki birači izašli su na izbore i izabrali predsednika prošlog meseca. Onaj ko je dobio najviše glasova je pobedio, zar ne?

Ne baš. Hilari Klinton dobila je 65,7 miliona glasova, a Donald Tramp 62,9 miliona. Kako je onda on predsednik?

Ustavom je uspostavljen sistem koji se naziva elektorski koledž, koji odlučuje o tome ko će biti predsednik. Svaka država bira svoje predstavnike, koji se nazivaju elektori, kako bi glasali za kandidata koji je dobio većinu glasova u toj državi. Broj elektora u svakoj državi jednak je broju njenih predstavnika u Kongresu.

Stoga, države se većom populacijom imaju više elektorskih glasova, a one sa manjom - manje. Predsednički kandidat koji je pobedio – u ovom slučaju Donald Tramp – mora da ima većinu od 270 elektorskih glasova.

Tramp u stvari ima 306, a Klinton 232.

Zbog čega su onda osnivači SAD stavili elektorski koledž u Ustav? Odgovor smo potražili od profesora političkih nauka na Univerziotetu Teksas A&M Džordža Edvardsa:

“Neki nisu verovali ljudima da će glasati. I naravno, to nikad ranije nije bilo rađeno, pa nije neobično, ili nije bilo neobično da se ne veruje nekontrolisanoj gomili, kako su neki nazivali narod”.

U ovoj, neobičnoj godini, neki elektori su pod pritiskom da promene svoj glas. Međutim, za promenu ishoda izbora neophodno je da Tramp izgubi 37 glasova elektora, što je malo verovatno. A priča se i o eliminaciji zastarelog sistema elektorskog koledža. Ponovo, profesor Edvards:

“Mislim da elektorski koledž nema nikakvu vrednost. On krši političku jednakost, što znači da ne vrede svi glasovi isto”.

U ponedeljak 19. decembra, elektori se sastaju da bi glasali. Očekuje se da će to biti samo formalnost u izbornom procesu. Onda, 20. januara, Donald Tramp treba da položi zakletvu za predsednika.

XS
SM
MD
LG