Izbeglice koje beže iz ratom razorenih zemalja, u Sjedinjene Države često dolaze samo sa jednim koferom. Iako novi početak, novi život u novoj sredini podrazumeva prevazilaženje jezičke i kulturne barijere izbeglicama polazi za rukom da otvore svoje male biznise i doprinesu lokalnoj privredi. Jedan od njih je Jaša Ismailov, koji je u Šarlotsvilu u Virdžiniji otvorio automehaničarsku radionicu.
Jaša Ismailov svoj posao radi sa ljubavlju.
“Možemo da popravimo svaka kola. Često se dešava da kola koja niko u gradu ne može da popravi dovezu u našu radnju, jer se zna da mi ovde popravimo ono što drugi ne mogu. “
Ismailov je otvorio porodični biznis, Larry’s Auto, pre devet godina.
“Kada smo došli u Sjedinjene Države, prve tri godine, nas četvoro smo radili svakakve poslove, često i duple smene. Moj prvi posao je bio krečenje, drugi instalitanje rashladnih uređaja, a treći elektrika.”
Ismailov je rođen u porodici Mešetinskih Turaka u Uzbekistanu, etničke manjine na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza.
“Moja porodica je morala da pobegne u Rusiju zbog masakra Turaka u Uzbekistanu 1989.”
Kada su Sjedinjene Države 2004.počele da prihvataju izbegle Mešetinske Turke, Ismailova porodica je dobila smeštaj u Šarlotsvilu. Ismailov je imao 22 godine.
“Kada smo 2005. stigli u Šarlotsvil imali smo samo garderobu… to je bilo sve.”
Zato Ismailova brine sve veći broj izbeglica u svetu.
"Ja sam mogao da budem jedan od njih. Imao sam sreće da sam ovde, ali oni nisu. Žao mi ih je. Voleo bih da mogu nekako da im pomognem."
Šarlotsvil, gradić na oko 190 kilometara od Vašingtona, poznat je po toplom prijemu izbeglica. Od 1990. uz pomoć Međunarodnog komiteta spasa, u Šarlotsvilu je dom našlo više od 3000 izbeglica.
“Ovde za njih ima posla, a posle izvesnog vremena, kada se uhodaju mnogi otvaraju svoje male biznise. Pored velike raznolikosti to je i doprinos lokalnoj privredi. Znači, izbeglice ne uzimaju već doprinose zajednici, doprinose rastu ekonomije”, ističe Hariet Hur iz Kancelarije Međunarodnog komiteta za izbeglice u Šarlotsvilu.
U radionici Jaše Ismailova sada je zaposleno sedam radnika koji mesečno servisiraju i poprave oko 150 automobila. On je otvorio još jedan porodični biznis, “Downtown Auto Sales”, prodavnicu polovnih automobila.
“Još mnogo radimo da bismo poboljšali biznis. Drugi biznis, prodavnica polovnih automobila nam takođe dobro ide. Sada prodajemo skoro tri automobila dnevno.”
Ismailov je u međuvremenu dobio američko državljanstvo i kupio kuću.
“Moj život u Americi je dobar. Imam ženu i dvoje dece. Škola im dobro ide. Imam dobre komšije, posao, niko me ne uznemirava i ponosan sam što mogu da doprinesem zajednici u Šarlotsvilu.”
Ali Ismailov ima i jednu patriotsku želju.
"Moja ćerka trenira plivanje i želeo bih da jednog dana osvoji olimpijsku medalju za Sjedinjene Države."