2016. američki bizon zvanično je postao prvi nacionalni sisar Sjedinjenih Država. U praistoriji, milioni bizona tumarali su Severnom Amerikom ali su do kraja 19. veka skoro izumrli. Zahvaljujući ekolozima, oni sada mogu da se pronađu u svih 50 država uključujući nacionalne parkove, privatno zemljište pa čak i na jednom od ostrva nadomak južne obale Kalifornije.
Brojni posetioci ostrva Santa Katalina voze se po neravnom terenu ka unutrašnjosti, u nadi da će pronaći ostatak holivudske istorije.
“1924. godine, oko 14 bizona je doneto na ostrvo radi snimanja filma.”, kaže Džuli King iz organizacije za očuvanje ostrva Katalina.
Kada je filmska ekipa napustila ostrvo, ne samo što je ostavila bizone za sobom, već su scene sa njima isečene iz filma. Međutim, životinje su postale jedna od najvećih atrakcija Kataline.
“Prizor oduzima dah. To su veličanstvena stvorenja.”, kaže Debi Rozen, autorka knjige "Neverovatne avanture bizona Bibija"
“Ne shvatate koliko su impozantni, koliko veliki, ali kad ih vidite želite da im pridjete i zagrlite ih. To su divne životinje.”
“Često ih nazivam severnoameričkim slonovima. Funkcionišu na isti način. Oni su slonovi sa krznom. Održavaju pašnjake“, smatra Džuli King.
Dok su bizoni starosedeoci Severne Amerike, to nije slučaj i sa Katalinom. Za 90-tak godine koliko tu žive, oni su se tako razmnožili da ostrvo ne može više da održi toliku populaciju.”
“2002., 2003. i 2004. , preselili smo bizone u indijanske rezervate u Severnoj i Južnoj Dakoti – rezervate Lakota Sijuksa i Stending Rok. Oni su pokušavali da vrate bizone na svoju zemlju. Nisu imali bizona na svom tlu stotinu godina.
Tokom godina, oko 500 bizona je vraćeno nazad na kopno.
“Obezbeđivali su hranu starosedeocima Amerike. Obezbeđivali su im zaklon pošto su Indijanci pravili šatore od njihove kože. Koristili su svaki delić tih životinja. Taj sistem je bio ekološki savršen.”, kaže Debi Rozen.
A što se tiče ekološke ravnoteže između bizona i ostrva…
“U savršenim uslovima, kao biolog životinjskog sveta, rekla bih i da je jedan bizon previše za ovo ostrvo. Oni se nisu razvili kao vrsta na ostrvu.”, kaže Džuli King.
Međutim, bizon i identitet Kataline su postali duboko isprepleteni.
“Oni pripradaju ovde, postali su deo lokalnog života. Ljudi dolaze u Katalinu da vide bizone”, ocenjuje Haui Rozen.
Kontrolisanjem veličine krda bizona na Katalini kako bi se sprečio negativan ekološki efekat njihovog prisustva, biolozi su postigli kompromis sa zajednicom koja je prigrlila bizona kao svoju lokalnu, ostrvsku vrstu.