Haškti tribunal, koji se približava kraju svog mandata, u svom radu imao je i prednosti i mane. Jedna od najvećih mana, uz nekoliko spornih odluka, je što nisu procesuirani svi počinioci teških zločina, dok je pozitivna zaostavština velika prikupljena dokumentacija, dokazi i svedočenja o zbivanjima na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno rasvetljavanje mnogih ratnih zločina, rečeno je između ostalog na tribini u Beogradu "Kraj Haškog tribunala".
Bivši predsednik Hrvatske, Ivo Josipović, rekao je da su hiljade Hrvata, Srba i Bošnjaka bili žrtve i da bi pogrešio svako ko bi okrivio samo jednu stranu. Nisu sve strane podjednako krive, nastavio je on i naglasio da se nada da će pravosuđe zemaljama u regionu imati hrabrost da po podacima do kojih je došao Haški tribunal kazni krivce bez obzira na njihovu nacionalnost.
Josipović je rekao da hrvatsko pravosuđe nije imalo isti odnos kada je sudilo počiniocima zločina Hrvatima, i kada su za počinjene zločine odgovarali Srbi. "Potpuno je ista situacija u Srbiji, a BiH ne poznajem dovoljno", rekao je on.
Naveo je da hrvatsko pravosuđe nije imalo snage da nekima sudi za zločine počinjenje u operaciji Oluja, a da je Hag "izabrao pogrešnu osobu", jer prema njegovom uverenju Ante Gotovina ne bi bio na vrhu liste optuženih za zločine u toj operaciji.
Komentarišući presudu u Haškom tribunalu grupi od šestorice bosanskih Hrvata i čin ispijanja otrova Slobodana Praljaka, koji se završio smrću tog osuđenika, Josipović je rekao samo da sada svi komentarišu šta se desilo u sudnici, dok niko ne izražava saučešće žrtvama zločina.
"Ja sam bio veliki zagovornik Haga i danas sam srećan što je postojao, ali imam i primedbe", rekao je bivši predsednik Hrvatske i među zasluge ubrojao podizanje svesti o odgovornosti za ratne zločine i svesti da treba i u ratu, "koji je silno zlo", da postoji odgovornost. "Hag je bio dobar temelj za osnianje nečega što treba da se ostvari do kraja - osnivanje Stalnog međunarodnog krivivčnog suda", kazao je Josipović.
"Zliočini nisu pčinjeni iz puke mrženje"
Među nedostatke Tribunala, Josipović je uvrstio lošu pripremljenost predmeta, preuge postupci zbog koji he "otupio osećaj zla koje je počinjeno", a ocenio je i da nisu svi koji su zaslužili tamo završili.
Predstavnik Fonda za humanitarno pravo Nemanja Stjepanović rekao je da su presude bile individualne, ali da su individue kojima se sudilo bile na određenim vojnim ili političkim položajima u državama i entitetima Jugoslavije.
"Zliočini nisu pčinjeni iz puke mrženje, već je ona korišćena da se neki kocnepti realizuju", rekao je on. "O tome treba da pričamo posle presuda, koji su to koncepti koji se nisu mogli drugačije ostvariti nego činjenjem masonvih zločina protiv civila. Mi treba da ih definišemo i odreknemo ih se".
Tačno je, nastavio je, da su zločini počinjeni sa tri strane, "ali se vidi da su zločini sa srpske i hrvatske počinjeni u okviru koncepata koji su zagovarali teritorijalno i etničko proširenje", kazao je on.
Stjepanović je rekao da je Haški tribunal za optužnicu za zločine u Oluji odabrao najbolje među živim učesnicima te operacije. On je kazao da je prvostepena presuda u slučaju Oluja jedna od najkonzistentnijih, da se u njoj vide zločini hrvatske vojske, da se vidi da su zločini bili sistematski i da je sprečavan povratak ljudi.
"Srpske žrtve pred Hagom nisu doživele odgovarajuću satisfakciju. Predmet Oluja je jedan od razloga za to", kazao je Stjepanović.
Nekadašnja portparolka Tužilaštva Haškog tribunala Florens Artman rekla je da ne mogu sve strane biti podjednako odgovorne, jer jedna (srpska) iza sebe ima genocid, jedna (hrvatska) zločin protiv čovečnosti, a jedna (muslimanska) kršenje pravila ratovanja.
"U dva slučaja reč je o kriminalnom projektu", rekla je Artman.
Direktorka udruženja "Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje" Dženana Karup Druško ocenila je da je danas vreme slično onom iz '90-tih godina prošlog veka, kao i da se pravljenjem heroja od ljudi kao što je haški osuđenik Ratko Mladić stvara predispozicije za neki novi rat.
"Preživela sam jedan rat, ne treba mi još jedan, ne bih ga nikome poželela", kazala je Dženana Karup Druško.
Ljude najviše boli negiranje genocida u Srebrenica i zločina - to najviše doprinosi ne pomirenju, nego daljem razdvajanju, rekla je Dženana Karup Druško. "Ja se bojim da političke elite to vrlo svesno rade", ocenila je ona i pozvala da se istoričari i pravnici, prilikom istraživanja, vode presudama Haga. "To je jedini put koji vodi ka sučuavaju s prošlošču".
Odnosi u trouglu Beograd-Zagreb-Sajavo gori neko pre nekoliko godina
Ivo Josipović je ocenio da su odnosi između Srbije, Hrvatske i BiH znatno lošiji nego pre četiri godine i da nema dana "da ne ide strelica" iz Beograda, Zagreba ili Sarajeva ka nekoj od susednih zemalja, dodajući da se boji da bi takvo ponašanje moglo da izazove nove sukobe.
Florens Artman je rekla da je bitno da se ne govori o zatvaranju Haškog tribunala jer će na slučajevima nastaviti da radi novi "Mehanizam" i da je važno pratiti njegove presude. "Šteta što više nisu osuđivane idologije koje su stajale iza svega. Poricanje je nastvak zločina. Vrlo je opasno i uništava budućnost", rekla je Artman.
Dženana Karup Druško je upozorila da se negiranjem i stvarnjem heroja od ratnih zločinaca, uči generacija koja se ne seća rata da "biti ratni zločinac znači biti heroj".
"Od moje generacije sam digla ruke, ali sam vrlo zabrinuta za generaciju dece. I ljiudi koji govore zaboravalju da te reči mogu naštetiti i njihovoj deci. Jako je bitno da sve svi suočimo sami sa sobom. Shvatite, Bosna je bila krvava, a mi i dalje imamo priču ko je počinio zločine. A zna se, sve se zna. Stvaranjem heroja stvaramo predispoziciju za rat koji će se desiti ne za 10 god, nego sutra", rekla je ona.
Tribinu u Beogradu organizovali su dnevni list "Danas" i nemačka organizacija Forum ZFD.