Izgradnja institucija, jačanje nezavisnosti pravosuđa, vladavine prava te koraci ka pomirenju u regionu - bili bi potezi koje bi države regiona trebalo da povuku kako bi iznenadile svoje partnere i potvrdile se kao pouzdane buduće članice Evropske unije, rečeno je u petak na konferenciji "Zapadni Balkan i EU: Put ispred nas". Upozoreno je i da proces evrointegracija nije zagarantovano nepovratan, iako ima šansu.
Iako se sve države Zapadnog Balkana, one koje još nisu članice EU, deklarativno zalažu za članstvo u evropskoj porodici, postoji veliki jaz između onoga što se promoviše i poeza koji se povlače, čulo se na skupu.
Britanski ambasador u Srbiji Denis Kif izjavio je da postoji nova, obnovljena pažnja Evropske unije na Zapadni Balkan i da je to velika šansa za zemlje tog regiona da prevaziđu izazove i ostvare napredak, prenose agencije.
Ovaj region, nastavio je, ima priliku da ostvari autentični napredak u vladavini prava i pomirenju između zemalja regiona, ali je pitanje da li će države Zapadnog Balkana, u saradnji sa partnerima iz Zapadne Evrope, uspeti da naprave odlučne poteze i promene.
Kif je rekao da je važno da u 2018. godini bude održan zamajac u evrointegracijama zemalja regiona i u okviru inicijative Berlinski proces, čiji će naredni samit biti održan na leto u Londonu. Velika Britanija, iako napušta EU, zainteresovana je za Balkan, za njegovu bezbednost i napredak u evroatlantskim integracijama, rekao je ambasador.
"Podržavamo reforme i promene u Srbiji. To se ne menja Bregzitom, jer Britanija ne napušta Evropu, već EU. Samit u Londonu je deo takvog pristupa", rekao je Kif.
Vladavina prava srž je procesa evrointegracija Zapadnog Balkana i ključna je za pomirenje, dodajući da uvek treba da postoji poštovanje za odluke međunarodnih sudova.
Kif je kazao da je potrebno uložiti veliki napor u reformama po ključnim pregovaračkim poglavljima 23 i 24, koja su suština evropskih vrednosti, koja sežu u vrednosna pitanja i oličenje su uspeha evropskih integracija.
Zamenik ambasadora Italije u Srbiji Serđo Monti rekao je da je prethodni samit Berlinskog procesa, u julu ove godine u Trstu, dao niz značajnih rezultata, od kojih je izdvojio veću povezanost zemalja pomoću sedam novih projekata, vrednih 200 miliona evra, kao i kroz Forum mladih i Forum civilnog društva.
Monti je rekao da je Italija ima jasan stav da Zapadni Balkan treba da ima evropsku perspektivu, jer je važno da te zemlje ostanu na liniji evropskih vrednosti. Dodao je da su poželjni češći susreti lidera zemalja Zapadnog Balkana.
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović ocenio je da proces evropeizacije kandidata za članstvo u EU nije nepovratan, jer postoji opasnost rušenja demokratskih institucija i vladavine prava, kao i jačanja autoritarnih tendencija. To se uočava i u nekim članicama EU, rekao je on.
Stabilnost, dodao je, nije vrednost sama po sebi, već se traži stabilnost demokratskih institucija, dok se stabilnost građana ne može štititi aktivnostima pojedinaca ili partija, već institucijama. Međutim, one su često "okupirane", a parlament pretvoren isključivo u glasačku mašinu, rekao je Majstorović.
Predred EU se postavljaju veliki izazovi, od Bregzita, preko migracija i bezbednosti na granicama, do uloge Unije u planetarnim procesima. Uprkos tome, evropeizacija Zapadnog Balkana ima šansu, na šta utiče i činjenica da će u narednih nekoliko godinama predsedavajuće EU biti države koje su za to zainteresovane - Bugarska, Austrija, Rumunija, Finska, Hrvatska, Nemačka, izjavio je Majstorović.