Trgovanje kriptovalutama, od kojih je naznačajnija bitkoin, još uvek nije regulisano u Srbiji, koja je zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom na začelju liste zemalja u kojima se koriste digitalne valute. No, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija će morati da usvoji i pravilnik o trgovini digitalnim valutama, koji je u EU već na snazi, a uz to je neophodno obrazovati građane i zaposlene u državnoj upravi o značaju upotrebe kriptivaluta, rečeno je u sredu na predavanju o virtuelnom novcu u Privrednoj komori Srbije.
Direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd (CEIB), Nikola Korbar, ocenio je da je bolje regulisati tržište kriptovalutama, koje je nazvao logičnim proizvodom evolucije novca, nego ga zabraniti, jer restrikcije rezultiraju samo porastom crnog tržišta.
"EU je već donela regulativu o kriptovalutama. Srbija ide ka članstvu i zakoni se prepisuju uz određene modifikacije, tako da očekujem da će u narednih pet godina i Srbija imati zakon o kriptovalutama u nekom obliku", kaže Korbar. Stavovi u svetu i u Srbiji da je trgovanje kriptovalutama "finansijski balon", te da je u pitanju piramidalna prevara, posledica su predrasuda, eksplicitan je Korbar.
"Razumem strah koji postiji, postoji i institucionalni otpor, kao i kod građanstva", kaže Korbar i napominje da ne treba žuriti ukoliko se neko odluči da trguje tom valutom već, napominje, treba razumeti kako sistem funkcioniše. Važno je, nastavio je, da se pre svih bankarski stručnjaci i privrednici upoznaju sa osnovama kriptovaluta i blok-čejn (BlockChain) tehnologijom.
Kriptovalutama se, među njuma i bitkoinom, trguje kao i svakom drugom valutom, ali ne na berzama već preko "menjačnica". "Bitkoinom se trguje lako, lako se koristi i već postoje debitne kartice za bitkoin", rekao je on. Bitkoin je nemoguće falsifikovati, naglasio je, niti je sistem moguće hakovati - izmeniti ga ili izbrisati, pošto je on decentralizovan.
Prednosti digitalnog novca su, prema njegovim rečima, što omogućava brze novčane transakcije s malim provizijama.
Iza virtuelnih valuta ne stoji nikakva vrednost, kao što zlatne rezerve stoje kao osnova mnogih konvencionalnih valuta. Zapravo, sam bitkoin je garancija vrednosti drugim kriptovalutama. Ali, cenu bitkoina niko sa sigurnošću ne može da predvidi, čak ni koliko će vredeti narednog jutra, zbog čega je jedno od najkontraverznijih pitanja u vezi sa kriptovalutama, pre svih u vezi sa bitkoinom, "podloga" ove valute, odnosno ko stoji iza nje i čime je ona "garantovana".
Skupo "rudarenje"
Da bi se trgovalo ovom valutom, neophodno je uložiti u kupovinu opreme za takozvano elektronsko "rudarenje", za koju treba izdvojiti i nekoliko hiljada evra. "Za male provizije je skuplja dara nego mera, a kada su velike transakcije u pitanju daleko je isplativiji od standardnog bankarskog sistema", napominje Korbar, zbog čega su populističke priče, da je to način da siromašni zarade, prazne priče.
Korbar poručuje da je trgovanje bitkoinom rizično za one koji su se odlučili da "hazarderski" pristupe zaradi i odluče da ulažu više nego što su spremni da izgube.
Oprema za "rudarenje", rekao je on, troši veoma mnogo struje i pri tome toliko greje prostor u kome se nalazi, da "rudari" u mnogim zemljama često opremu za "rudarenje" koriste i kao rešenje za grejanje svojih kuća i stanova preko zime.
Rusija lider - ali centralizovani
Govoreći o primerima iz sveta, on je rekao da prednjače azijske i afričke zemlje, te zemlje Južne Amerike u kojima je bankarski sektor nerazvijen. U Rusiji je ova trgovina bila najpre zabranjena, dok se nisu upoznali sa njenim detaljima, da bi predsednik Vladimir Putin, i pored protivljenja ministra finansija, odobrio ulazak kriptovaluta. "Rusi sada imaju 5-6 fakulteta koji su izučavanje tehnologije kriptovaluta doveli do doktorskog nivoa i imaju najozbiljniju zajednicu kada je reč o kriptovalutama", rekao je Korbar.
U toj zemlji će, međutim, sve transakcije biti oporezivane, što je takozvani "model centralizovanog upravljanja kriptovalutama". To donekle ruši koncept "slobodne valute", zbog čega je, pre svega, ovakav način trgovanja i postao popularan u svetu. Takođe, jedan od razloga sve veće popularnost kriptovaluta, kojih trenutno u svetu ima nekoliko hiljada, leži i u cinjenici da omogućavaju zaradu i onima koji žive u malim i nerazvijenim zemljama, a posrednici, banke, se prilikom transakcija koinima "izbacuju iz igre".
Sa druge strane, Japan je izjednačio upotrebu bitkoina s nacionalnom valutom - jenom, da bi olakšao turistima plaćanje, što je usled velikog rasta vrednosti bitkoina značajno uvećalo prihode od turizma, rekao je on.
U susedstvu, Hrvatska je legalizovala korišćenje digitalnog novca, dok ga u Kini mogu koristiti građani, ali ne i kompanije. U Venecueli je najavljeno da će biti napravljena sopstvena kriptovaluta, kao vid izbegavanja sankcija SAD.
Vrtoglavi rast i nestabilnost
Bitkoin je u proteklih godinu dana imao veliki rast vrednosti, ali je i dalje izuzetno nestabilan. Pre godinu dana vredeo je 833 dolara, dok je danas na oko 16.800 dolara. Prošle nedelje je, međutim, bio na skoro 20.000 dolara.
"Prognoze su da će vrednost tog novca rasti do februara sledeće godine i da će tada vredeti od 28.000 do 30.000 dolara", rekao je Korbar. Zbog toga, nastavio je, danasa je gotovo nemoguće kupiti bitkoin, pošto niko ne želi da ga proda, očekujući najavljeni rast.
Citirao je i reči jednog uspešnog biznismena, koji je na pitanje da li je sada već kasno kupiti bitkone rekao da nije kasno, već da je i dalje suviše rano, pošto vrednost u jednom trenutku mora početi da pada.