Destabilizujuće aktivnosti Rusije je neophodno razotkriti, jer se time podriva njena sposobnost da negativno utiče na američko i ostala društva, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike savjetnik za nacionalnu bezbjednost predsjednika Donalda Trampa, H.R. Mekmaster. Kao primjer ruskog miješanja naveo je i Crnu Goru.
Visoki američki zvaničnik ponovio je da su se Rusi miješali u američke izbore što je, kako je naveo, javno saopštio i predsjednik Tramp, te da su bili veoma aktivni i u Evropi i drugim područjima.
"Nedavno na francuskim izborima, na španskom referendumu u vezi sa Kalatonijom, vidimo da su već aktivni u Meksiku, u Crnoj Gori su pokušali da podstaknu državni udar. Zbog toga je razoktrivanje ruske destablizujuće kampanje veoma važan prvi korak i jedno od najvažnijih rešenja. Kada svi vide koje su im namjere, onda oni gube značajan dio moći da podstiču nedostatak povjerenja i da okreću zajednice jedne protiv drugih", naglasio je Mekmaster.
On je ocijenio da je riječ o novoj vrsti prijetnje koju je Rusija usavršila na više načina.
“To su upotreba dezinformacija, propagande i društvenih medija da se izazovu podjele u društvu, a zajednice okrenu jedna protiv drugih da bi se oslabila njihova odlučnost. O tome dosta govorimo u Strategiji za nacionalnu bezbjednost – koliko je važno da, svaki put kada razgovaramo o onome što nas dijeli kao zemlju, da govorimo i o onome šta nas ujedinjuje, a to je zajednička posvećenost našim principima. Mi vrednujemo individualna prava, vladavinu zakona i našu demokratiju”, poručio je savjetnik za nacionalnu bezbjednost.
Naglasio je i da ruski demantiji u pogledu miješanja nisu kredibilni.
"To su isti ljudi koji su rekli: Nismo oborili taj avion ili ubili sve te ljude. Nismo imali vojnike na Krimu ili u zapadnoj Ukrajini. Ne pružamo utočište sirijskom režimu koji je odgovoran za masovno ubistvo svog naroda hemijskim oružjem. To jednostavno više nije kredibilno, zbog čega moramo da se suprostavimo ruskom destabilizujućem ponašanju".
Mekmaster je ipak dodao da je potrebno spriječiti dalji konflikt sa Rusijom i sarađivati u oblastima u kojima se preklapaju interesi dvije zemlje, kao što su Sjeverna Koreja i Iran.
Mekmaster: Sve opcije za Severnu Koreju na stolu
Greta Van Sasteren: Očigledno je da Severna Koreja već decenijama razvija agresivni raketni i nuklearni program, i ne poštuje ranije postignute sporazume. Probali smo sa sankcijama, angažovali smo ceo svet. Da li vidite još neke opcije sem rata sa Severnom Korejom? Ne zalažem se za rat, niti sam protiv njega, ali koje su mogućnosti?
Mekmaster: Opcija je da režim u Severnoj Koreji prizna da će razvojem nuklearnog i raketnog programa završiti u ćorsokaku. Jedini način da se to sada postigne, osim rata, je preko ekonomskog pritiska. Moć da se to uradi je uglavnom u rukama Kine, ali I ostalih. I taj trend je pozitivan: sve više I više zemalja prekida da trguje sa Severnom Korejom”.
Greta Van Sasteren: Ako ekonomske sankcije ne uspeju iz bilo kog razloga – da ih Pjonjang ne poštuje ili ih Kina krši, šta onda? Koji su naši naredni potezi?
H.R. Mekmaster: Ono što treba da uradimo jeste da spremimo široku lepezu mogućnosti za predsednika – koje uključuju I vojnu opciju, to nismo krili. Radimo sa našim saveznicima na tome da razvijemo te opcije. Ako treba da denuklearizujemo Severnu Koreju bez saradnje tamošnjeg režima, predočićemo sve opcije I rizike predsedniku I na kraju će on odlučiti.”
Greta Van Sasteren: Koje su vojne opcije?
H.R. Mekmaster: Naravno da neću da govorim o vojnim planovima, ali takvi planovi postoje.
Greta Van Sasteren: Hipotetički?
H.R. Mekmaster: Nisam u hipotetičkoj poziciji, ne mogu o tome.
Van Sasteren: Kakav je vaš komentar na ono što se događa u Iranu?
H. R. Mekmaster: „Ljudi u Iranu iskazuju svoje nezadovoljstvo režimom koji više pažnje obraća na to da izvozi terorizam, nego na potrebe svog naroda. Predsednik Tramp je veoma snažno podržao ljude u Iranu, i njihovo pravo da izraze svoje mišljenje. Mislim da je sada najvažnije da ceo svet poruči režimu u Iranu da mora da poštuje pravo svojih građana i dozvoli im da mirno protestuju, bez da sprovodi nasilje kakvo smo videli na protestima 2009., i kakvo vidimo i sada.“
Van Sasteren: Imali smo sličnu situaciju u Mađarskoj 1956., kada zapad nije podržao demonstrante. Isto je bilo 90-ih sa Kurdima u Iraku I ponovo 2009., za vreme mandata predsednika Obame, kada su SAD izrazile svoju podršku, ali nisu uradile ništa. Da li će ova administracija učiniti nešto više od verbalne podrške i može li?
H. R. Mekmaster: Videćemo koje su opcije moguće. Ali mislim da je narodu u Iranu potrebna snažna podrška širom sveta. Tamošnji diktatorski režim sprovodi represiju nad svojim narodom I koristi resurse kulturno I istorijski bogate nacije kako bi širio mržnju I nasilje po Bliskom istoku. Oni stoje iza sektaškog građanskog rata koji je uzrokovao ljudske žrtve I patnju u Siriji, Iraku I Jemenu. Stalna su pretnja stabilnosti Izraela I Libana I za to ovaj režim mora da odgovara. Čini mi se da ljudi sada iskazuju nezadovoljstvo time što je prioritet režima nasilje, a ne dobrobit sopstvenih građana.”