Slučaj ilegalnog rušenja pod maskama u beogradskoj Savamali, na izborno veče 2016. godine, paradigma je urušavanja pravne države i vladavine prava u Srbiji, ali i stanja u medijima u društvu, rečeno je na skupu u Begradu. Zbog toga je izveštavanje o tom slučaju bilo predmet istraživanja koje je obavila organizacija Sivil rajt difenders (Civil Rights Defenders - CRD).
O tom slučaju kršenja zakona i ustavnih prava građana, odnosno "suspenzije ustavnog poretka" kako su učesnici konferencije nazvali slučaj neodazivanja policije na pozive građana koje su rušitelji pod maskama privremeno zatočili, šest posmatranih dnevnih listova u Srbiji izveštavalo je prilično neujednačeno i sa očigledno opadajućim interesovanjem, iako počinioci i nalogodavci cele akcije nisu otkriveni, a odgovornost nije utvrđena, ključni je nalaz izveštaja.
U periodu do 25. aprila 2016. do 25. aprila 2017. godine analizirana su izveštavanja listova - Blic, Večernje novosti, Danas, Informer, Kurir i Politika o slučaju Savamala. U izveštaju se zaključuje da su događaji koji su se odnosili na ovaj slučaj bili tema ukupno 706 priloga u svih šest novina, a u još 527 tekstova slučaj je samo uzgred pomenut.
VIDEO: Goran Miletić iz Sivil rajt difendersa o slučaju Savamala i izveštavanju medija.
Predstavljajući nalaze izveštaja, profesorka FPN Snježana Milivojević kazala je da su najtiražnije novine najmanje izveštavale o slučaju Savamala, dok su niskotiražni listovi, na prvom mestu Danas, temi posvećivali mnogo više prostora.
"Ako novine sa najvećim tiražom minimalizuju slučaj onda on nije prisutan u javnosti", kazala je ona.
Danas objavio tekstova koliko i svi ostali zajedno
Danas i Politika objavili su 70 odsto ukupnog broja tekstova o slučaju Savamala, rekla je Milivojević, pri čemu je sam Danas objavio onoliko tekstova koliko i sve ostale novine zajedno. Polutabloidi Blic i Večernje novosti izvšetavali sa mnogo manje, oko 20 odsto, dok su tabloidi Kurir i Informer doneli najmanje tekstova, tek 10 odsto.
Navela je da je tema svakog trećeg priloga poziv na odgovornost, da se još trećina priloga bavi rušenjem u Hercegovačkoj i radom javne vlasti tim povodom, dok su aktivnosti inicijative Ne da(vi)mo Beograd i nezavisnih institucija tema približno četvrtine priloga. Ključni akteri u tekstovima Aleksandar Vučić i aktivisti inicijative Ne da(vi)mo Beograd.
Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić kazao je da je slučaj Savamala priprema terena za uništavanje kapaciteta pravne države. Poštovanje zakona i funkcionisanje pravne države je jedno od postulata države, rekao je on.
Navodeći da mediji treba da skreću pažnju na to gde je urušen javni interes, on je istakao da je znatan broj medija išao za javnim interesom uprkos tome što su "bedni i nemaju novac" što kako je rekao "nije uzaludno".
"Savamala je eklatantan primer. Ovaj slučaj pokazuje da je osnovni problem gašenje kapaciteta pravne države i da se mora brinuti o tome. Država se isključila na jednu noć, a ne znamo po nalogu kojeg centra moći", kazao je Janjić.
Novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, Bojana Jovanović, kazala je da je istraživanje jasno pokazalo da štampani mediji nisu prenosili ništa od KRIK-ovih istraživanja o slučaju Savamala.
"Deluje mi da građani nisu zainteresovani za tu temu", kazala je ona i ukazala da je "klasično spinovanje predstavnika vlasti uticalo na čitaoce tradicionalnih medija", koji su verovatno zaboravili šta je suština priče jer su nosioci funkcija govorili o "nelegalno sagradjenim udžericama".
Ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin kazao je da je apsolutni prioritet za Srbiju, koja hoće da postane članica EU, da unapredi stanje u oblasti vladavine prava.
"Spremni smo da podržimo Srbiju da postane deo EU, ali mora da učini ono što se od nje očekuje u poštovanju zakona", kazao je Lundin.
Novinarke o svojim iskustvima praćenja slučaja Savamala
Sandra Petrušić iz NIN-a, nedeljnika koji je tužio ministar policije Nebojša Stefanović zbog naslovne strane i teksta o Savamaloj, a srpsko pravosuđe brzinski procesuiralo, rekla je da je ta tužba najbolja stvar koja je mogla da se dogodi NIN-u, jer je zbog nje cela priča mnogo više prodrla u javnost.
Svetlana Lukić, autorka Peščanika, koja je takođe na sudu zbog izveštavanja o slučaju Savamale, najavila je da će, ukoliko bude osuđena, ići u zatvor. "Sudija zabranjuje advokatima odbrane da pitaju koja je tačno rečenica tužiocima nanela duševnu bol. I pred sudom smo diskriminisani", rekla je.
Jelena Diković iz dnevnika Danas je rekla od države gotovo da nikakav odgovor nije dobila.
"Kad dođem u redakciju, stavim kafu i pišem mejl tužilaštvu, ali nikada nismo dobili nikakvu bitnu informaciju, osim da je istraga u toku". Kada se cela redakcija bacila na traženje informacija o ovom slučaju, počeli su vrlo snažni pritisci, koji su kulminirali onemogućavanjem Danasa da konkuriše za gradske projekte za finansiranje, da bi na kraju svoje plaćene oglase povukli svi državni oglašivači, rekla je Diković.