Protok vremena čini svoje, žrtve, svedoci i počinioci biološki nestaju, sećanja postaju sve nestabilnija i stiče se utisak da je država Srbija izabrala da se prikloni strategiji čekanja da vreme uradi svoje, umesto strategiji procesuiranja ratnih zločina, rečeno je na predstavljanju izveštaja Fonda za humanitarno pravo o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.
Nadležni za procesuiranje ratnih zločina ne rade po jasnim kriterijumima, suđenja su spora, a sprovođenje pravde otežava i to što zaštita svedoka nije unapređena, što su neki od problema zbog kojih je i inicirana Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina. To što su problemi i dalje aktuelni otežava nadležnim regionalnim institucijama da se bave tim pitanjem, rečeno je na skupu.
Jelena Krstić iz FHP kazala je da je jedan od ključnih problema danas uključenost političara u suđenja za ratne zločine, dok se nalazi o umešanosti zločinaca ignorišu.
"Umesto političke podrške, svedoci smo antipoda, odnosno toga da se podrška pre svega upućuje osobama koje su optužene ili osuđene za ratne zločine - društveno se promovišu kao moralni autoriteti, a odbacuju se svi navodi za ratne zločine. U takvom okruženju čak i savršeni strateški okvir je osuđen na neuspeh", rekla je Krstićeva.
Prema nekim nalazima do kojih je došao Fond, u okviru pomenute strategije od 61 oblasti nije implementirano 29. Istovremeno, u Tužilačkoj strategiji neophodni su jasniji kriterijumi po kojim će se postupati, rekla analitičarka FHP Višnja Sijačić.
Fond je predstavio i "Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-tih", a neki od preporuka su da bi na probleme nestalih lica trebalo gledati kao na probleme humanitarne prirode, a da se politizacija koja je često primetna u regionalnim odnosima mora iskoreniti.
Učesnici skupa rekli su da je čudno i to što se sudbina nestalih osoba ne nalazi na dnevnom redu pregovora između Prištine i Beograda u Briselu. Gordana Đikanović iz Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu rekla je da se na listi nestalih nalazi 1.650 imena, od čega je 540 Srba.
Ukazano je i na poslednje podatke Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz maja o 10.315 osoba koje se vode kao nestali, ali i na 1.650 nestalih na teritoriji KiM.
Ukupno 75 osoba za šest meseci skinuto je sa liste nestalih lica, a kao jedan od problema za još uvek veliki broj nestalih FHP navodi nedovoljne kapacitete organa koji se bave tim pitanjem.
Konferenciji je prisustvovao predsednik Međunarodne komisije za nestala lica Metju Holidej, koji je ukazao da se 70 odsto nestalih lica pronađeno, ali da se borba regiona mora nastaviti udruženim radom.
"Mi smo dobili podatke država ovog regiona o nestalim licima, sistmatizovali ih i videli da nedostaje 12.121 lice. Planiramo te podatke javno da objavimo jer to može poboljšati regionalnu saradnju i potragu za nestalima", rekao je Holidej i ukazao da zemlje Zapadnog Balkana moraju ujediniti resurse u potrazi.
On je poručio i da međunarodna zajednica kao prioritet ima dobre odnose regiona, a da je važno da ne proces traganja ne bude politizovan.