Istina, pravda, obeštećenje, demokratija, vladavina prava, razvoj, mir i pomirenje - osam je ciljeva tranzicione pravde koje bi države koje se suočavaju sa prošlošću trebalo da prođu, rekla je istoričarka Marijana Toma tokom predavanja održanom prošle sedmice u prostorijama Američkog saveta, a u organizaciji nemačkog Foruma ZFD.
Prema rečima Marijane Tome, do danas je više od 80 zemalja širom sveta prošlo bar neki od ovih elemenata tranzicione pravde, a među njima su i neke članice Evropske unije. Međutim, neke zemlje nisu ni pokušale da naprave korak, kao što je to slučaj sa Španijom.
Među pobrojanim elementima ističu se istina, pravda i odšteta. One pripadaju žrtvama, to je ono što one žele u okviru međunarodnog prava, ili moralno, rekla je Toma.
"Mnoge zemlje nisu postigle čak ni ova tri koraka, samo dve zemlje u svetu (Nemačka i Čile) su uspele to da sprovedu", rekla je Toma i naglasila da je u zemljama u kojima je zločin činjen u tajnosti istina prvi zahtev. Pomenula je primer Čilea gde je 1987. vlasti vojna hunta upadala ljudima u stanove i odvodila ih u nepoznatom pravcu, da se ni do današnjeg dana ne bi znalo šta se dogodilo sa čak 20.000 od 30.000 tako nestalih ljudi.
Međutim, kada se zločini čine otvoreno i ponosno, kao što je to bio slučaj u ratovima u bivšjoj Jugoslaviji, na primer, ili u Ruandi, onda istina nema posebnu težinu, pošto je svima poznata. U tim slučajevima na prvo mesto izbija potreba za pravdom i da oni koji su činili zločine to plate.
U tom kontekstu, Toma je posebno pomenula Bosnu i Hercegovinu i podsetila da su se glavni zločini dogodili na samom početku rata, tokom 1992. godine. Tada je "očišćena" cela istočna Bosna. "Ako ste tada bili u Bosni, niste se plašili da će neka vojska doći iz daljine i spaliti vam selo, zločine su činile komšije. U tom slučaju, kad znaš počinioca, ne treba ti istina, treba ti pravda", rekla je Toma.
Govoreći o obeštećenju, Toma je rekla da je to najkomplikovaniji zahtev, te da su samo dve zemlje imale značajno iskustvo sa tim. Naime, države posle konflikta najčešće nisu bogate, većina njih se suočava sa novom erom i istovremeno velikim brojem žrtava koje zahtevaju veliku reparaciju. Na kraju, u takvim slučajevima je neophodno odrediti materijalnu cenu nečije patnje i odlučiti koliko je to pravično i prihvatljivo. Zemlje obično odbijaju da se time bave i obeštećenje odlažu do u nedogled.
Izvinjenje se se dosta pominjalo u regionu Zapadnog Balkana nakon ratova i zabeležena su izvinjenja predstavnika država žrtvama, celim državama, ili grupama unutar jedne države. Međutim, kao najslikovitiji primer izvinjenja Toma je ponovo pomenula Čile, gde je nova vlast u potpunosti prihvatila na sebe odgovrnost za ono što je činila prethodna, protivnička vlast. Predsednik Patrisio Ajlvin izvinio se i preuzeo odgovornost kao aktuelni predsednik za sve ono što je činio njegov prethodnik, iako je i sam bio žrtva i zatvorenik prethodnog režima.
Demokratija, vladavina prava i razvoj - te tri tačke ne smeju da se sprovode na uštrb prvih tačaka, naglasila je Marijna Toma. Pomenula je primer Španije, koja se opredelila za potpunu i zvaničnu amneziju, iako su u toj zemlji, uz Šri Lanku, oktkrivene najeće masovne grobnice na svetu. "Tamo (u Španiji) je sve žrtvovano u korist demokratije, oni kažu u korist njihovog pomirenja", rekla je Toma i podsetila da su u toj zemlji sve žrtve sahranjene zajedno i da se danas svi trude da proces suočavanja zaustave.
Vladavina prava je postala glavni cilj Istočne Evrope i njihovih tranzicija. Tamo su mnogi ljudi bili deo prethodnih sistema kako bi preživeli, pa je lustracija napuštena kao nedemokratski pristup odnosa prema prošlosti. Vladavina prava je u vezi sa promenom institucja, izgradnjom institucija da budu odgovorne, da učestvuju u sprečavanju kršenja ljudskih prava, primene prava koje su u vezi sa standardima ljudskih prava.
Razvoj je povezan sa ekonomskim temama. "Videli smo u nekim slučajevima u bivšoj Jugoslaviji koliko je komolikovano ako koristiš razvoj i budućnost da se ne bi bavio prošlošću. Ako sve staviš pod tepih, svu patnju, imaćeš novi konflikt. Stvorićeš paralelno sećanje", poručila je Toma.
Mir je sredinom 90-ih godina na prostorima bivše Jugoslavije odneo dominaciju nad pravdom. Ipak, Toma je pomenula primere podizanja optužnica protiv lidera bosanskih Srba pred kraj rata u BiH, ili tokom rata na Kosovu, kada je, dok je još trajalo bombardovanje NATO-a, tužilaštvo Haškog tribunala podiglo optužnicu protiv tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Pomirenje se često najpogrešnije shvata - to nije zaboravljanje, stavljanje žrtve i dželata za isti sto da se slože šta se dogodilo. To nije zatvranje knjige istorije, zaključila je Marijana Toma na predavanju kome su prisustvovali i neki učenici završnih razreda srednjih škola.