Osamnaestu godišnjicu demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine obeležili su organizovano i skromno neki njegovi učesnici, koji su se okupili na izložbi fotografija sa petooktobarskih događanja u vračarskom odboru Demokratske stranke, dok je Građanski blok 381 organizovao protesni skup ispred predsedništva Srbije i započeo akciju prikupljanja potpisa za smenu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac da se nada da neće biti potrebe da se ponovo organizuju petooktobarske demonstacije, već da će biti dovoljno da se opozicija okupi, zajedno nastupi na izborima i pobedi većinom izborne volje građana.
On je rekao da će građani ponovo, ako bude neophodno, braniti svoju izbornu volju, kao što je ona odbranjena pre 18 godina, kada je pokazano da postoje građani spremni da zarad svoje slobode izađu na ulice i suprotstave se sili.
"Ja 5. oktobar vidim kao istorijski događaj u kome su građani bili spremni da brane svoje pravo da budu građani, da onog koga su izabrali bude i stvarni predsednik", rekao je Lutovac.
Zoran Živković, lider nove stranke i predsednik Vlade nakon ubistva prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića, rekao je da je 5. oktobar otvorio nove vidike, ali da posao nije završen, jer nije bilo 6. oktobra, odnosno lustracije. Naglasio je da to ne znači da je trebalo organizovati preke sudove niti slične vidove nasilja kako protivnici petooktobarskih promena predstavljaju, već "malo oštriji" nastup.
Poručio je da opozicija mora da se ujedini i zakune da će raditi sve dok posao ne bude završen i Srbija ne bude normalna država.
Pristuni su minutom ćutanja odali poštu Zoranu Đinđiću, "bez koga ne bi bilo ni petog oktobtra".
Na izložbi su bili prisutni funkcioneri Demokratske stranke, Nove stranke, poslanik Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić, košarkaški trener Duško Vujošević i drugi.
Građanski blok započeo prikupljanje potpisa za smenu Vučića
Gradjanski blok 381 započeo je akciju prikupljanja potpisa za smenu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a na protestu koji je organizovan u znak sećanja na petooktoibarske promene, najavljeno je da će se nastaviti sa protestima svakog petka.
Predsednik Zelene ekološke partije - Zeleni Dejan Bulatović, optužio je tadašnje predsednika Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu za "propast petog oktobra", ali i sve one koji su stajali na putu evropskih integracija.
Predsednik Pokreta slobodnih gradjana i Gradjanskog bloka 381 Saša Janković ispred stotinak okupljenih ocenio je da je "to prava slika Srbije". "To što nas je malo opomena je da se ništa nije promenilo. Mi ne tražimo novi 5. oktobar, nego šansu da se nešto promeni. Nakon 5. oktobra neki političari nisu uradili svoj posao... a (taj datum) ostaje simbol da je nešto moguće promeniti", rekao je Janković.
Protest u organizaciji Gradjanskog bloka 381 počeo je ispred zgrade Predsedništva u Beogradu, nastavljan je ispred Skupštine Srbije, a nakon toga stotinak okupljenih gradjana započelo je šetnju duž Ulice kneza Miloša, Ulicom kralja Milana, preko Terazija, nazad do Skupštine.
Povodom godišnjice petooktobarskih događaja oglasio se i lider DSS-a Miloš Jovanović, koji je istakao da su političke promene od 5. oktobra 2000. morale da se dogode, da je danas vreme da Srbija napravi analizu i vidi kuda dalje, i ocenio da se stanje u Srbiji pretvara u "farsu" države i demokratije.
Za Liberalno-demokratsku partiju događaj 5. oktobra nije mit nego pobeda pola miliona ljudi u Srbiji, a bivši potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać podseća da su danas na vlasti u Srbiji oni ljudi koji su poraženi tog dana.
Sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je 5. oktobra bio ministar informisanja u vladi koja je pala nakon demonstracija zbog izborne krađe, smatra da su posledice tog događaja i dobre i loše. Kako je ocenio na današnjoj bezbednosnoj konferenciji, Srbija posle 5. oktobra više nije bila izolovana od sveta i kao zemlja se otvorila.
Sa druge strane, po mišljenju Vučića, loše strane su što "su najgori pljačkaši kao plen zauzimali sve što je u Srbiji vredelo a odustajali su od srpskih državnih i nacionalnih interesa, i uveli zemlju u najtežu dužničku krizu od 2008. do 2012. godine".