Nedavno održani izbori za savete nacionalnih manjina prošli su u znaku politizacije izbornog procesa, agresivne retorike, kupovine glasova i zastrašivanja glasača i kandidata, kao i upisivanja pripadnika srpske nacionalnosti na liste nacionalnih manjina, kao i ozbiljnih nepravilnosti u samom procesu glasanja i brojanja glasova, rečeno je u sredu na okruglom stolu "Poruke izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina" u organizaciji Foruma za etničke odnose i Centra za istraživanje migracija.
Biljana Jović, predsednica Centra za istraživanje migracija, rekla je da je najviše nepravilnosti bilo kod izbora za bošnjačku, bugarsku, rumunsku, slovačku i češku nacionalnu manjinu koja je sama prijavila osam odsto novoupisanih birača, nakon što su zaključene izborne liste.
Ona je kazala da su nepravilnosti na izborima za nacionalne savete nekada bili "izuzetni slučajevi", a da je sada nepravilnost postala pravilo, jer su zabeležene u gotovo svim manjinskim zajednicama. Rekla je da su se pripadnici većinske srpske zajednice prijavljivali kao pripadnici nacionalnih manjina i da su pojedini predstavnici otvoreno tvrdili da imaju podršku vladajućih stranaka.
"Pokušaji da se sa ndaležnim istitucijama nadje rešenje u tom predizbornom periodu nije urodilo plodom i ja moram da pomenem da nam je u neformalnom razgovoru rečeno da adresa za primedbe nisu nadležne institucije, već najveće političke stranke", kazala je Jović.
Bivši predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović izjavio je da se na izborima za Nacionalni savet romske manjine dogodila politizacija iz vladajuće Srpske napredne stranke i da su glasovi kupovani jeftinim paketima socijalne pomoći koji su sadržavali elementarne potrepštine u hrani i higijenskom materijalu, ali i novcem. Na izborima je, nakon toga, pobedila lista "Sveevropski romski pokret", koju je aktivno podržavala SNS i na čijem je čelu bila poslanica u vojvođanskom parlamentu, Jelena Jovanović.
Mihajlović je ispričao kako je u u Prokuplju biračima romske nacionalnosti prećeno da će izgubiti posao ili socijalnu pomoć ukoliko ne glasaju za tu listu i podsetio da su oko 90 odsto pripadnika romske nacionalne manjine korisnici socijalne pomoći.
Mihajlović je naglasio da lobiranje jeste demokratska pojava, ali da su aktivisti pobedničke liste Sveevropski romski pokret imali tačne spiskove pripadnika romske manjine koji glasaju i tačno zaduženje kod koga moraju da odu. "To je kažnjivo po zakonu i do spiska se nikako nije smelo doći. Kada sam ja tražio spisak, rečeno mi da je zabranjeno. Za neke je zabranjeno, za neke dozvoljeno", zaključio je Mihajlović.
Naveo je i tačne redne brojeve glasača u biračkom spisku pored kojih stoji informacija da su glasali, sa sve njihovim navodnim svojeručnim potpisom, iako je reč o osobama koje su preminule pre nekoliko godina, ili koje su se na dan glasanja nalazile u Nemačkoj. Na dan izbora angažovana su opštinska vozila kako bi prevozila birače na glasanje, a Mihajlović tvrdi da su predsednici opština i gradonačelnici u nekim slučajevima lično stajali na biralištima i da su na druge načine vršeni pritisci kako da se glasa.
Predsednik Demokratskog saveza Hrvata Tomislav Žigmanov kazao je da je nezabeležno da se u izbornoj godini menjaju zakoni o pravima i slobodama nacionalnih manjima i savetima za nacionalne manjine, kojima su izborne procedure dodatno zakomplikovane.
On je primetio da izbor za Savet hrvatske nacionalne manjine nije bio "toliko ispolitizovan", ali da je procedura ostvarivanja građanskog prava za pripadnike nacionalnih manjina bila vrlo komplikovana, zbog čega brojni građani nisu mogli da ostvare svoje biračko pravo.
Državni sekretar u ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak rekao je da bi mogao da pobije sve iznete primedbe i primetio da Vitomir Mihajlović primedbe iznosi ponajpre zato što je izgubio podršku svoje nacionalne zajednice. Ipak, rekao je da se nada da "glasanje sa onog sveta više neće biti pravilo", kao i da će država učiniti sve da dođe do automatizacije podnošenja izbornih lista.
Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kazao je da je tačno da su zakonska rešenja dobra, jer su doneta u vreme liberalne vlasti koja je želela da integriše manjinske zajednice, što sa sadašnjom vlasti nije slučaj.
"Zakon je po duhu liberalno demokratski, ali praksa je sve više nacionalistička", rekao je on. "Došli smo do toga da su Saveti postali paradržavni organi i zato se nemojmo čuditi zašto imamo politički uticaj", rekao je Janjić.