Mnogi stručnjaci predviđaju da će 5G (peta generacija bežične tehnologije) revolucionarno uticati na čitavu ekonomiju u svetu. Navodi se da nova tehnologija drži ključ za uspostavljanje pametnijeg, efikasnijeg, povezanijeg i bogatijeg sveta u celini. Ali - prema najnovijem izveštaju američkog Kongresa, Kina radi sve da bude prva u upravljamu petom generacijom digitalne tehnologije, i time smeni SAD sa pozicije globalnog lidera ne samo u visokoj tehnologiji, već i kao geostratešku supersilu.
5G digitalna tehnologija promeniće svet
Nova generacija bežične tehnologije, koja donosi milijarde novih elektronskih uređaja i dodataka promeniće radikalno dosadašnji način rada, pa i život na koji smo navikli. Nova digitalna tehnologija otvara put ka dugo najavljivanjom "Internetu stvari", gde uređaji od automobila, frižidera do semafora i elektronskih umetaka na okovratniku kućnih ljubimaca, pa i zgrade, uključujući bolnice, mogu uzajamno da “razgovaraju” bez ikakvog ljudskog kontakta.
Svet pete generacije takođe obećava milione novih radnih mesta i hiljade milijardi dolara zarade za svega nekoliko godina.
Kina je odlučna da bude pobednik u ovoj trci. Plan “Proizvedeno u Kini do 2025.” predstavljen na 19. partijskom kongresu u Pekingu, jasno navodi da krajnji cilj nije samo popeti se na sam vrh futurističke tehnologije, već zahvaljujući tome - postati vodeća svetska vojna i ekonomska sila.
Za Huavej optirala 61 zemlja
Artur Herman, visoki saradnik Instituta Hadson u Vašingtonu, tvrdi da Kina svoj cilj nastoji da ostvari legitimno, ali i kradjom američkih intelektualnihI izuma i svojine:
“Imamo ozbiljnog suparnika koji postiže napredak na način koji neminovno izaziva američki odgovor i koji nosi posledice ne samo za Ameriku, već i na globalnom planu. Pitanje pete generacije tiče se američke nacionalne i ekonomske bezbednosti, kao i njenih saveza uspostavljenih širom sveta.”
Do sada najmanje 61 zemlja je prihvatila da isproba opremu kineskog tehnološkog džina Huaveja. Deset je najavilo da će početi da koristi bežičnu tehnologiju kineske proizvodnje, ukljujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Portugal, Italiju, Meksiko, Filipine, kao i - najnovije - Saudijsku Arabiju. Nemačka bi mogla da bude sledeća.
Rastući broj zemlja koje su se okrenule Huaveju, na to su se odlučile zbog izuzetno povoljnih uslova, objašnjavaju zapadni industrijski lideri.
Po rečima Deklana Genlija, generalnog direktora Telekom globalne mreše Rivada, “Kina je spremna da pruži opremu za budzašto.”
“Reč je o multisektorskom pristupu, uključujući usluge energetskih kompanija, kompanija za razvoj interneta, diplomatski pritisak, investicije u klasičnu infrastrukturu obično privlačna zemljama sa finansijskim teškoćama," dopunjava Brajan Hendriks, direktor Nokije.
"Kina nije lišena sopstvenih slabosti"
Napredovanje Kine izaziva zabrinutost u Vašingtonu, naročito zbog mogućnosti da zemlje kao što su Nemačka, Italija I Japan, gde se nalaze američke vojne baze počnu da koriste sistem Huaveja, firme za koju se zna da je tesno povezana sa kineskom vojskom i obaveštajnom službom.
Artur Herman upozorava:
“Naša vojska, koja će želeti da koristi generaciju pet kako u Evropi i Japanu, tako i na Bliskom Istoku – sada će biti svesna da bi informacije mogle da prolaze kroz kineski filter. To im neće prijati.”
Međutim, iskusni politički savetnik, Karl Rouv, kaže da Kina nije lišena spostvenih slabosti:
“Prvo, stekli su reputaciju snabdevača slabe opreme i nesolidnog sastavljanja sistema. Zatim, dug kojim su opterećene zemlje Afrike i Azije stvorio je nedoumicu kod mnogih da li žele da budu dužnici Kine. Treće, pitanje je da li Kina uopšte ima dovoljno novca za sve projekte koje želi.”
Prošle nedelje, Vašington je zatražio od svojih saveznika da ne kupuju telekomunikacionu opremu od Huaveija i njegovog mlađeg partnera ZT. Vrednost akcija obe firme je odmah počela da pada, dok su akcije Eriksona i Nokie počele da rastu. Novozelandska bezbednosna agencija ovih dana je blokirala plan lokalne kompanije mobilne telefonije Spark da nabavi opremu Huaveia, navodeći ozbiljan bezbednosni rizik.
Američki mediji prenose da bi predsednici Donald Tramp i Ši Đinping mogli da razmotre to pitanje na marginama tekućeg samita G20 u Buenos Ajresu.
